HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
Sahih al-Buxoriy · HadisСаҳиҳ ал-Бухорий · Ҳадис2099Bob 36:Боб 36: Kasal tuyani sotib olishКасал туяни сотиб олишباب شِرَاءِ الإِبِلِ الْهِيمِ أَوِ الأَجْرَبِ

حَدَّثَنَا عَلِيٌّ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قَالَ عَمْرٌو كَانَ هَا هُنَا رَجُلٌ اسْمُهُ نَوَّاسٌ، وَكَانَتْ عِنْدَهُ إِبِلٌ هِيمٌ، فَذَهَبَ ابْنُ عُمَرَ ـ رضى الله عنهما ـ فَاشْتَرَى تِلْكَ الإِبِلَ مِنْ شَرِيكٍ لَهُ، فَجَاءَ إِلَيْهِ شَرِيكُهُ فَقَالَ بِعْنَا تِلْكَ الإِبِلَ‏.‏ فَقَالَ مِمَّنْ بِعْتَهَا قَالَ مِنْ شَيْخٍ، كَذَا وَكَذَا‏.‏ فَقَالَ وَيْحَكَ ذَاكَ ـ وَاللَّهِ ـ ابْنُ عُمَرَ‏.‏ فَجَاءَهُ فَقَالَ إِنَّ شَرِيكِي بَاعَكَ إِبِلاً هِيمًا، وَلَمْ يَعْرِفْكَ‏.‏ قَالَ فَاسْتَقْهَا‏.‏ قَالَ فَلَمَّا ذَهَبَ يَسْتَاقُهَا فَقَالَ دَعْهَا، رَضِينَا بِقَضَاءِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لاَ عَدْوَى‏.‏ سَمِعَ سُفْيَانُ عَمْرًا‏.‏

Amr ibn Dinor (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadi: Bu yerda (Makkada) Navvos degan bir kishi bor edi va uning — ortiqcha (qonmas) chanqoq kasalligi bilan ogʻrigan — tuyalari bor edi. Ibn Umar Navvosning sherigi oldiga borib, oʻsha tuyalarni sotib oldi. U kishi Navvos oldiga qaytib, oʻsha tuyalarni sotganini aytdi. Navvos undan: «Kimga sotding?» — deb soʻradi. U: «Falon-falon shayxga», — dedi. Navvos: «Senga voy boʻlsin! Allohga qasamki, oʻsha shayx — Ibn Umar edi», — dedi. Soʻng Navvos Ibn Umar oldiga borib, unga: «Mening sherigim senga — chanqoq kasalligi bilan ogʻrigan — tuyalarni sotdi va u seni tanimagan edi», — dedi. Ibn Umar unga — ularni (tuyalarni) qaytarib olishni — aytdi. Navvos ularni olishga borganda, Ibn Umar unga: «Ularni oʻsha yerda qoldir — chunki men Allohning Rasuli ﷺ ning ‹zulm (zarar) yoʻq› (degan) hukmidan roziman», — dedi.Амр ибн Динор (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинади: Бу ерда (Маккада) Наввос деган бир киши бор эди ва унинг — ортиқча (қонмас) чанқоқ касаллиги билан оғриган — туялари бор эди. Ибн Умар Наввоснинг шериги олдига бориб, ўша туяларни сотиб олди. У киши Наввос олдига қайтиб, ўша туяларни сотганини айтди. Наввос ундан: «Кимга сотдинг?» — деб сўради. У: «Фалон-фалон шайхга», — деди. Наввос: «Сенга вой бўлсин! Аллоҳга қасамки, ўша шайх — Ибн Умар эди», — деди. Сўнг Наввос Ибн Умар олдига бориб, унга: «Менинг шеригим сенга — чанқоқ касаллиги билан оғриган — туяларни сотди ва у сени танимаган эди», — деди. Ибн Умар унга — уларни (туяларни) қайтариб олишни — айтди. Наввос уларни олишга борганда, Ибн Умар унга: «Уларни ўша ерда қолдир — чунки мен Аллоҳнинг Расули ﷺ нинг ‹зулм (зарар) йўқ› (деган) ҳукмидан розиман», — деди.

Darajasi:Даражаси: SahihСаҳиҳ