حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ أَبِي وَائِلٍ، عَنْ حُذَيْفَةَ، قَالَ رَأَيْتُنِي أَنَا وَالنَّبِيُّ، صلى الله عليه وسلم نَتَمَاشَى، فَأَتَى سُبَاطَةَ قَوْمٍ خَلْفَ حَائِطٍ، فَقَامَ كَمَا يَقُومُ أَحَدُكُمْ فَبَالَ، فَانْتَبَذْتُ مِنْهُ، فَأَشَارَ إِلَىَّ فَجِئْتُهُ، فَقُمْتُ عِنْدَ عَقِبِهِ حَتَّى فَرَغَ.
Huzayfa (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Men Paygʻambar ﷺ bilan yurib, bir qavmning axlatxonasi (yoniga) yetib bordik. U zot — sizdan biringiz turgandek — devor orqasida turib, bavl qildilar. Men chetga ketdim, lekin u zot menga (kel deb) ishora qildilar. Men yaqinlashib, u zot tugatguncha orqalariga yaqin turdim.Ҳузайфа (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Мен Пайғамбар ﷺ билан юриб, бир қавмнинг ахлатхонаси (ёнига) етиб бордик. У зот — сиздан бирингиз тургандек — девор орқасида туриб, бавл қилдилар. Мен четга кетдим, лекин у зот менга (кел деб) ишора қилдилар. Мен яқинлашиб, у зот тугатгунча орқаларига яқин турдим.