حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ، حَدَّثَنَا وَهْبُ بْنُ جَرِيرِ بْنِ حَازِمٍ، أَخْبَرَنَا شُعْبَةُ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي الضُّحَى، عَنْ مَسْرُوقٍ، عَنْ خَبَّابٍ، قَالَ كُنْتُ قَيْنًا فِي الْجَاهِلِيَّةِ وَكَانَ لِي عَلَى الْعَاصِ بْنِ وَائِلٍ دَرَاهِمُ، فَأَتَيْتُهُ أَتَقَاضَاهُ فَقَالَ لاَ أَقْضِيكَ حَتَّى تَكْفُرَ بِمُحَمَّدٍ، فَقُلْتُ لاَ وَاللَّهِ لاَ أَكْفُرُ بِمُحَمَّدٍ صلى الله عليه وسلم حَتَّى يُمِيتَكَ اللَّهُ ثُمَّ يَبْعَثَكَ. قَالَ فَدَعْنِي حَتَّى أَمُوتَ ثُمَّ أُبْعَثَ فَأُوتَى مَالاً وَوَلَدًا، ثُمَّ أَقْضِيَكَ. فَنَزَلَتْ [quran sura="19" aya_start="41" aya_end="41"]{أَفَرَأَيْتَ الَّذِي كَفَرَ بِآيَاتِنَا وَقَالَ لأُوتَيَنَّ مَالاً وَوَلَدًا} الآيَةَ.
Xabbob (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Men johiliyat davrida temirchi edim va Os ibn Voil menga biroz qarzdor edi. Men oʻsha (haq)ni talab qilish uchun uning oldiga bordim, lekin u menga: «Sen Muhammadga boʻlgan iymonni inkor qilmaguncha, men senga (haqni) toʻlamayman», — dedi. Men: «Allohga qasamki, Alloh seni oʻldirib, soʻng qayta tirilguningcha, men hech qachon Muhammadni inkor qilmayman», — deb javob berdim. U: «Unda men oʻlib, qayta tirilgunimcha kut — chunki oʻshanda menga mol va farzandlar beriladi va men senga haqingni toʻlayman», — dedi. Shunday qilib, (mana bu) vahiy keldi: ‹Bizning oyatlarimizni inkor qilgan va: «Menga, albatta, mol va farzandlar beriladi», — degan (kishi)ni koʻrdingmi?› (Maryam, 77).Хаббоб (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Мен жоҳилият даврида темирчи эдим ва Ос ибн Воил менга бироз қарздор эди. Мен ўша (ҳақ)ни талаб қилиш учун унинг олдига бордим, лекин у менга: «Сен Муҳаммадга бўлган иймонни инкор қилмагунча, мен сенга (ҳақни) тўламайман», — деди. Мен: «Аллоҳга қасамки, Аллоҳ сени ўлдириб, сўнг қайта тирилгунингча, мен ҳеч қачон Муҳаммадни инкор қилмайман», — деб жавоб бердим. У: «Унда мен ўлиб, қайта тирилгунимча кут — чунки ўшанда менга мол ва фарзандлар берилади ва мен сенга ҳақингни тўлайман», — деди. Шундай қилиб, (мана бу) ваҳий келди: ‹Бизнинг оятларимизни инкор қилган ва: «Менга, албатта, мол ва фарзандлар берилади», — деган (киши)ни кўрдингми?› (Марям, 77).