حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ كَثِيرٍ، عَنْ سُفْيَانَ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ التَّيْمِيِّ، عَنْ عَلْقَمَةَ بْنِ وَقَّاصٍ اللَّيْثِيِّ، قَالَ سَمِعْتُ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ ـ رضى الله عنه ـ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الأَعْمَالُ بِالنِّيَّةِ، وَلاِمْرِئٍ مَا نَوَى، فَمَنْ كَانَتْ هِجْرَتُهُ إِلَى اللَّهِ وَرَسُولِهِ، فَهِجْرَتُهُ إِلَى اللَّهِ وَرَسُولِهِ، وَمَنْ كَانَتْ هِجْرَتُهُ لِدُنْيَا يُصِيبُهَا، أَوِ امْرَأَةٍ يَتَزَوَّجُهَا، فَهِجْرَتُهُ إِلَى مَا هَاجَرَ إِلَيْهِ ".
Umar ibn Xattob (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ: «(Amal)lar (savobi) niyatlarga bogʻliq(dir) va har bir kishiga — oʻzi niyat qilgan (narsasi)ga yarasha (savob) boʻladi. Bas, kim Alloh va Uning Rasuli uchun hijrat qilgan boʻlsa, uning hijrati — Alloh va Uning Rasuli uchun(dir); va kim dunyo manfaati uchun yoki bir ayolga uylanish uchun hijrat qilgan boʻlsa, uning hijrati — oʻzi (niyat qilgan) narsa uchundir», — dedilar.Умар ибн Хаттоб (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ: «(Амал)лар (савоби) ниятларга боғлиқ(дир) ва ҳар бир кишига — ўзи ният қилган (нарсаси)га яраша (савоб) бўлади. Бас, ким Аллоҳ ва Унинг Расули учун ҳижрат қилган бўлса, унинг ҳижрати — Аллоҳ ва Унинг Расули учун(дир); ва ким дунё манфаати учун ёки бир аёлга уйланиш учун ҳижрат қилган бўлса, унинг ҳижрати — ўзи (ният қилган) нарса учундир», — дедилар.