حَدَّثَنَا مُعَلَّى بْنُ أَسَدٍ، حَدَّثَنَا وُهَيْبٌ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّ رَهْطًا، مِنْ عُكْلٍ ثَمَانِيَةً قَدِمُوا عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَاجْتَوَوُا الْمَدِينَةَ فَقَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ، ابْغِنَا رِسْلاً. قَالَ " مَا أَجِدُ لَكُمْ إِلاَّ أَنْ تَلْحَقُوا بِالذَّوْدِ ". فَانْطَلَقُوا فَشَرِبُوا مِنْ أَبْوَالِهَا وَأَلْبَانِهَا حَتَّى صَحُّوا وَسَمِنُوا، وَقَتَلُوا الرَّاعِيَ، وَاسْتَاقُوا الذَّوْدَ، وَكَفَرُوا بَعْدَ إِسْلاَمِهِمْ، فَأَتَى الصَّرِيخُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم، فَبَعَثَ الطَّلَبَ، فَمَا تَرَجَّلَ النَّهَارُ حَتَّى أُتِيَ بِهِمْ، فَقَطَّعَ أَيْدِيَهُمْ وَأَرْجُلَهُمْ، ثُمَّ أَمَرَ بِمَسَامِيرَ فَأُحْمِيَتْ فَكَحَلَهُمْ بِهَا، وَطَرَحَهُمْ بِالْحَرَّةِ، يَسْتَسْقُونَ فَمَا يُسْقَوْنَ حَتَّى مَاتُوا. قَالَ أَبُو قِلاَبَةَ قَتَلُوا وَسَرَقُوا وَحَارَبُوا اللَّهَ وَرَسُولَهُ صلى الله عليه وسلم وَسَعَوْا فِي الأَرْضِ فَسَادًا.
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Ukl qabilasidan sakkiz kishilik bir guruh Paygʻambar ﷺ ning oldiga keldi, soʻng ular Madina iqlimini oʻzlariga nomuvofiq (yaʼni sogʻligʻiga zararli) topdi. Bas, ular: «Yo Rasululloh! Bizni biroz sut bilan taʼminlang», — dedi. Allohning Rasuli ﷺ: «Men sizlarga tuyalar podasiga qoʻshilishingizni tavsiya qilaman», — dedi. Bas, ular borib, tuyalarning siydigi va sutini (dori sifatida) ichdi — to sogʻ-salomat va semiz boʻlguncha. Soʻng ular choʻponni oʻldirib, tuyalarni haydab ketdi va musulmon boʻlganlaridan keyin kofir boʻldi. Paygʻambar ﷺ ga — yordam soʻrab faryod qilgan bir kishi orqali — bu xabar yetganda, u zot ularning ortidan baʼzi kishilarni yubordi va quyosh baland koʻtarilishidan oldin ular keltirildi; u zot ularning qoʻl-oyoqlarini kestirdi. Soʻng u zot — qizdirilgan — mixlarni buyurdi va ular ularning koʻzlari ustidan oʻtkazildi (dogʻlandi); ular Harra (Madinadagi toshloq yer)da (oʻz holiga) tashlandi. Ular suv soʻradi, lekin — to ular oʻlguncha — hech kim ularni suv bilan taʼminlamadi (Abu Qiloba — rivoyatchi: «Ular qotillik va oʻgʻrilik qildi, Alloh va Uning Rasuliga qarshi (urush qilib) jang qildi va yerda yomonlik (buzgʻunchilik) tarqatdi», — dedi).Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Укл қабиласидан саккиз кишилик бир гуруҳ Пайғамбар ﷺ нинг олдига келди, сўнг улар Мадина иқлимини ўзларига номувофиқ (яъни соғлиғига зарарли) топди. Бас, улар: «Ё Расулуллоҳ! Бизни бироз сут билан таъминланг», — деди. Аллоҳнинг Расули ﷺ: «Мен сизларга туялар подасига қўшилишингизни тавсия қиламан», — деди. Бас, улар бориб, туяларнинг сийдиги ва сутини (дори сифатида) ичди — то соғ-саломат ва семиз бўлгунча. Сўнг улар чўпонни ўлдириб, туяларни ҳайдаб кетди ва мусулмон бўлганларидан кейин кофир бўлди. Пайғамбар ﷺ га — ёрдам сўраб фарёд қилган бир киши орқали — бу хабар етганда, у зот уларнинг ортидан баъзи кишиларни юборди ва қуёш баланд кўтарилишидан олдин улар келтирилди; у зот уларнинг қўл-оёқларини кестирди. Сўнг у зот — қиздирилган — михларни буюрди ва улар уларнинг кўзлари устидан ўтказилди (доғланди); улар Ҳарра (Мадинадаги тошлоқ ер)да (ўз ҳолига) ташланди. Улар сув сўради, лекин — то улар ўлгунча — ҳеч ким уларни сув билан таъминламади (Абу Қилоба — ривоятчи: «Улар қотиллик ва ўғрилик қилди, Аллоҳ ва Унинг Расулига қарши (уруш қилиб) жанг қилди ва ерда ёмонлик (бузғунчилик) тарқатди», — деди).