HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
Sahih al-Buxoriy · HadisСаҳиҳ ал-Бухорий · Ҳадис3059Bob 180:Боб 180: Agar dushman (gʻayrimusulmon) yurtidagi baʼzi kishilar Islomni qabul qilsa va ularning mol-mulki boʻlsaАгар душман (ғайримусулмон) юртидаги баъзи кишилар Исломни қабул қилса ва уларнинг мол-мулки бўлсаباب إِذَا أَسْلَمَ قَوْمٌ فِي دَارِ الْحَرْبِ، وَلَهُمْ مَالٌ وَأَرَضُونَ، فَهْىَ لَهُمْ

حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، قَالَ حَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ ـ رضى الله عنه ـ اسْتَعْمَلَ مَوْلًى لَهُ يُدْعَى هُنَيًّا عَلَى الْحِمَى فَقَالَ يَا هُنَىُّ، اضْمُمْ جَنَاحَكَ عَنِ الْمُسْلِمِينَ، وَاتَّقِ دَعْوَةَ الْمَظْلُومِ، فَإِنَّ دَعْوَةَ الْمَظْلُومِ مُسْتَجَابَةٌ، وَأَدْخِلْ رَبَّ الصُّرَيْمَةِ وَرَبَّ الْغُنَيْمَةِ، وَإِيَّاىَ وَنَعَمَ ابْنِ عَوْفٍ، وَنَعَمَ ابْنِ عَفَّانَ، فَإِنَّهُمَا إِنْ تَهْلِكْ مَاشِيَتُهُمَا يَرْجِعَا إِلَى نَخْلٍ وَزَرْعٍ، وَإِنَّ رَبَّ الصُّرَيْمَةِ وَرَبَّ الْغُنَيْمَةِ إِنْ تَهْلِكْ مَاشِيَتُهُمَا يَأْتِنِي بِبَنِيهِ فَيَقُولُ يَا أَمِيرَ الْمُؤْمِنِينَ‏.‏ أَفَتَارِكُهُمْ أَنَا لاَ أَبَا لَكَ فَالْمَاءُ وَالْكَلأُ أَيْسَرُ عَلَىَّ مِنَ الذَّهَبِ وَالْوَرِقِ، وَايْمُ اللَّهِ، إِنَّهُمْ لَيَرَوْنَ أَنِّي قَدْ ظَلَمْتُهُمْ، إِنَّهَا لَبِلاَدُهُمْ فَقَاتَلُوا عَلَيْهَا فِي الْجَاهِلِيَّةِ، وَأَسْلَمُوا عَلَيْهَا فِي الإِسْلاَمِ، وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ لَوْلاَ الْمَالُ الَّذِي أَحْمِلُ عَلَيْهِ فِي سَبِيلِ اللَّهِ مَا حَمَيْتُ عَلَيْهِمْ مِنْ بِلاَدِهِمْ شِبْرًا‏.‏

Aslam (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadi: Umar ibn Xattob oʻzining Hunay ismli ozod qilingan qulini — Hima (yaʼni zakot hayvonlari yoki boshqa belgilangan hayvonlar oʻtlatiladigan qoʻriqxona)ga — boshqaruvchi qilib tayinladi. U unga: «Ey Hunay! Musulmonlarga zulm qilma va ularning qargʻishidan (oʻzingni) saqla — chunki mazlumning duosi (Alloh tomonidan) ijobat qilinadi; oz (sonli) tuyasi boʻlgan va oz (sonli) qoʻyi boʻlgan (kambagʻal) choʻponga (hayvonlarini oʻtlatishga) ruxsat ber; Abdurrahmon ibn Avfning hamda Usmon ibn Affonning chorvasini (kiritmaslikka) ehtiyot boʻl — chunki ularning chorvasi nobud boʻlsa, ularning dalalari va bogʻlari (baribir) bor; oz tuyasi va oz qoʻyi boʻlgan (kishi)larning chorvasi nobud boʻlsa, ular oilasini olib, mening oldimga kelib: ‹Ey moʻminlarning amiri! Ey moʻminlarning amiri!› — deb (yordam soʻrab) iltijo qiladi. Men ularni eʼtiborsiz qoldira olamanmi? (Yoʻq, albatta). Shuning uchun ularga — oltin va kumush berishdan koʻra — suv va oʻt-oʻlan berish men uchun osonroq. Allohga qasamki, bu odamlar — men ularga nisbatan adolatsizlik qildim, deb oʻylaydi. Bu — ularning yeri; ular johiliyat davrida bu (yer) uchun jang qildi va u oʻz qoʻllarida (mulkida) boʻlgan holda Islomni (ixtiyoriy) qabul qildi. Jonim qoʻlida boʻlgan Zotga qasam! Agar — Alloh yoʻlida jihod qilish uchun minishga beradigan — hayvonlarim (zakot tuyalari) boʻlmaganida, men ularning yeridan bir qarich (joyni ham) Hima qilmas edim», — dedi.Аслам (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинади: Умар ибн Хаттоб ўзининг Ҳунай исмли озод қилинган қулини — Ҳима (яъни закот ҳайвонлари ёки бошқа белгиланган ҳайвонлар ўтлатиладиган қўриқхона)га — бошқарувчи қилиб тайинлади. У унга: «Эй Ҳунай! Мусулмонларга зулм қилма ва уларнинг қарғишидан (ўзингни) сақла — чунки мазлумнинг дуоси (Аллоҳ томонидан) ижобат қилинади; оз (сонли) туяси бўлган ва оз (сонли) қўйи бўлган (камбағал) чўпонга (ҳайвонларини ўтлатишга) рухсат бер; Абдурраҳмон ибн Авфнинг ҳамда Усмон ибн Аффоннинг чорвасини (киритмасликка) эҳтиёт бўл — чунки уларнинг чорваси нобуд бўлса, уларнинг далалари ва боғлари (барибир) бор; оз туяси ва оз қўйи бўлган (киши)ларнинг чорваси нобуд бўлса, улар оиласини олиб, менинг олдимга келиб: ‹Эй мўминларнинг амири! Эй мўминларнинг амири!› — деб (ёрдам сўраб) илтижо қилади. Мен уларни эътиборсиз қолдира оламанми? (Йўқ, албатта). Шунинг учун уларга — олтин ва кумуш беришдан кўра — сув ва ўт-ўлан бериш мен учун осонроқ. Аллоҳга қасамки, бу одамлар — мен уларга нисбатан адолацизлик қилдим, деб ўйлайди. Бу — уларнинг ери; улар жоҳилият даврида бу (ер) учун жанг қилди ва у ўз қўлларида (мулкида) бўлган ҳолда Исломни (ихтиёрий) қабул қилди. Жоним қўлида бўлган Зотга қасам! Агар — Аллоҳ йўлида жиҳод қилиш учун минишга берадиган — ҳайвонларим (закот туялари) бўлмаганида, мен уларнинг еридан бир қарич (жойни ҳам) Ҳима қилмас эдим», — деди.

Darajasi:Даражаси: SahihСаҳиҳ · Rivoyat qildi:Ривоят қилди: Aslam mavlo Umar