حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ أَبِي حَيَّانَ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو زُرْعَةَ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ قَامَ فِينَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرَ الْغُلُولَ فَعَظَّمَهُ وَعَظَّمَ أَمْرَهُ قَالَ " لاَ أُلْفِيَنَّ أَحَدَكُمْ يَوْمَ الْقِيَامَةِ عَلَى رَقَبَتِهِ شَاةٌ لَهَا ثُغَاءٌ عَلَى رَقَبَتِهِ فَرَسٌ لَهُ حَمْحَمَةٌ يَقُولُ يَا رَسُولَ اللَّهِ، أَغِثْنِي. فَأَقُولُ لاَ أَمْلِكُ لَكَ شَيْئًا، قَدْ أَبْلَغْتُكَ. وَعَلَى رَقَبَتِهِ بَعِيرٌ لَهُ رُغَاءٌ، يَقُولُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَغِثْنِي. فَأَقُولُ لاَ أَمْلِكُ لَكَ شَيْئًا، قَدْ أَبْلَغْتُكَ. وَعَلَى رَقَبَتِهِ صَامِتٌ، فَيَقُولُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَغِثْنِي. فَأَقُولُ لاَ أَمْلِكُ لَكَ شَيْئًا، قَدْ أَبْلَغْتُكَ. أَوْ عَلَى رَقَبَتِهِ رِقَاعٌ تَخْفِقُ، فَيَقُولُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَغِثْنِي. فَأَقُولُ لاَ أَمْلِكُ لَكَ شَيْئًا، قَدْ أَبْلَغْتُكَ ". وَقَالَ أَيُّوبُ عَنْ أَبِي حَيَّانَ فَرَسٌ لَهُ حَمْحَمَةٌ.
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ bizning oramizda (oʻrnidan) turib, gʻululni zikr qildi, uning ulkanligini taʼkidladi va uni katta gunoh deb eʼlon qilib: «Gʻulul qilmanglar — chunki men Qiyomat kuni sizlardan birortangizni — boʻynida maʼrayotgan qoʻyni koʻtarib (kelganini), yoki boʻynida kishnayotgan otni koʻtarib (kelganini) — koʻrishni xohlamayman. Bunday kishi: ‹Yo Rasululloh! Alloh huzurida men uchun shafoat qiling›, — deydi va men: ‹Men senga yordam bera olmayman — chunki men senga Allohning xabarini (toʻla) yetkazganman›, — deb javob beraman. Yana men — boʻynida (boʻkirib) tovush chiqarayotgan tuyani koʻtarib (kelgan) kishini — koʻrishni (ham) xohlamayman. Bunday kishi: ‹Yo Allohning Paygʻambari! Men uchun shafoat qiling›, — deydi va men: ‹Men senga yordam bera olmayman — chunki men senga Allohning xabarini yetkazganman›, — deyman. Yoki boʻynida oltin va kumush koʻtarib (kelgan kishi): ‹Yo Rasululloh! Men uchun shafoat qiling›, — deydi va men: ‹Men senga yordam bera olmayman — chunki men senga Allohning xabarini yetkazganman›, — deyman. Yoki hilpirab turgan kiyimlarni koʻtarib (kelgan kishi): ‹Yo Rasululloh! Men uchun shafoat qiling›, — deydi va men: ‹Men senga yordam bera olmayman — chunki men senga Allohning xabarini yetkazganman›, — deyman», — dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ бизнинг орамизда (ўрнидан) туриб, ғулулни зикр қилди, унинг улканлигини таъкидлади ва уни катта гуноҳ деб эълон қилиб: «Ғулул қилманглар — чунки мен Қиёмат куни сизлардан бирортангизни — бўйнида маъраётган қўйни кўтариб (келганини), ёки бўйнида кишнаётган отни кўтариб (келганини) — кўришни хоҳламайман. Бундай киши: ‹Ё Расулуллоҳ! Аллоҳ ҳузурида мен учун шафоат қилинг›, — дейди ва мен: ‹Мен сенга ёрдам бера олмайман — чунки мен сенга Аллоҳнинг хабарини (тўла) етказганман›, — деб жавоб бераман. Яна мен — бўйнида (бўкириб) товуш чиқараётган туяни кўтариб (келган) кишини — кўришни (ҳам) хоҳламайман. Бундай киши: ‹Ё Аллоҳнинг Пайғамбари! Мен учун шафоат қилинг›, — дейди ва мен: ‹Мен сенга ёрдам бера олмайман — чунки мен сенга Аллоҳнинг хабарини етказганман›, — дейман. Ёки бўйнида олтин ва кумуш кўтариб (келган киши): ‹Ё Расулуллоҳ! Мен учун шафоат қилинг›, — дейди ва мен: ‹Мен сенга ёрдам бера олмайман — чунки мен сенга Аллоҳнинг хабарини етказганман›, — дейман. Ёки ҳилпираб турган кийимларни кўтариб (келган киши): ‹Ё Расулуллоҳ! Мен учун шафоат қилинг›, — дейди ва мен: ‹Мен сенга ёрдам бера олмайман — чунки мен сенга Аллоҳнинг хабарини етказганман›, — дейман», — деди.