حَدَّثَنَا أَبُو نُعَيْمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ أَبِي نَجِيحٍ، عَنْ مُجَاهِدٍ، قَالَ قَالَتْ عَائِشَةُ مَا كَانَ لإِحْدَانَا إِلاَّ ثَوْبٌ وَاحِدٌ تَحِيضُ فِيهِ، فَإِذَا أَصَابَهُ شَىْءٌ مِنْ دَمٍ، قَالَتْ بِرِيقِهَا فَقَصَعَتْهُ بِظُفْرِهَا.
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Bizdan birovimizda bittadan boshqa kiyim yoʻq edi; biz uni kiygan holda hayz koʻrardik. U hayz qoni bilan ifloslansa, biz qon (tekkan) joyga soʻlak surib, tirnoqlarimiz bilan qonni ishqalar edik.Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Биздан бировимизда биттадан бошқа кийим йўқ эди; биз уни кийган ҳолда ҳайз кўрардик. У ҳайз қони билан ифлосланса, биз қон (теккан) жойга сўлак суриб, тирноқларимиз билан қонни ишқалар эдик.