حَدَّثَنِي بَيَانُ بْنُ عَمْرٍو، حَدَّثَنَا النَّضْرُ، أَخْبَرَنَا ابْنُ عَوْنٍ، عَنْ مُجَاهِدٍ، أَنَّهُ سَمِعَ ابْنَ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ وَذَكَرُوا لَهُ الدَّجَّالَ بَيْنَ عَيْنَيْهِ مَكْتُوبٌ كَافِرٌ أَوْ ك ف ر. قَالَ لَمْ أَسْمَعْهُ وَلَكِنَّهُ قَالَ " أَمَّا إِبْرَاهِيمُ فَانْظُرُوا إِلَى صَاحِبِكُمْ، وَأَمَّا مُوسَى فَجَعْدٌ آدَمُ عَلَى جَمَلٍ أَحْمَرَ مَخْطُومٍ بِخُلْبَةٍ، كَأَنِّي أَنْظُرُ إِلَيْهِ انْحَدَرَ فِي الْوَادِي ".
Mujohid (Ibn Abbosdan) rivoyat qiladi: Odamlar Ibn Abbos oldida — Dajjolning peshonasida ‹kofir› soʻzi (yoki ‹kofir›ning harflari) yozilgan boʻladi, deb zikr qilganda, men Ibn Abbosning shunday deganini eshitdim: «Men buni (yaʼni Dajjol haqidagini) eshitmadim; lekin Paygʻambar ﷺ: ‹Agar Ibrohimni koʻrmoqchi boʻlsangiz, sheriklaringizga (yaʼni menga) qaranglar; Muso esa — jingalak sochli, bugʻdoyrang kishi (boʻlib, u) qizil tuyaga (minar) edi — uning jilovi xurmo poʻstlogʻidan (toʻqilgan) edi. Goʻyo men hozir bir vodiyga (qarab) tushib borayotgandekman›, — dedi».Мужоҳид (Ибн Аббосдан) ривоят қилади: Одамлар Ибн Аббос олдида — Дажжолнинг пешонасида ‹кофир› сўзи (ёки ‹кофир›нинг ҳарфлари) ёзилган бўлади, деб зикр қилганда, мен Ибн Аббоснинг шундай деганини эшитдим: «Мен буни (яъни Дажжол ҳақидагини) эшитмадим; лекин Пайғамбар ﷺ: ‹Агар Иброҳимни кўрмоқчи бўлсангиз, шерикларингизга (яъни менга) қаранглар; Мусо эса — жингалак сочли, буғдойранг киши (бўлиб, у) қизил туяга (минар) эди — унинг жилови хурмо пўстлоғидан (тўқилган) эди. Гўё мен ҳозир бир водийга (қараб) тушиб бораётгандекман›, — деди».