حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، عَنِ ابْنِ عَوْنٍ، عَنْ مُجَاهِدٍ، قَالَ كُنَّا عِنْدَ ابْنِ عَبَّاسٍ فَذَكَرُوا الدَّجَّالَ فَقَالَ إِنَّهُ مَكْتُوبٌ بَيْنَ عَيْنَيْهِ كَافِرٌ . قَالَ فَقَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ لَمْ أَسْمَعْهُ . قَالَ ذَاكَ وَلَكِنَّهُ قَالَ " أَمَّا إِبْرَاهِيمُ فَانْظُرُوا إِلَى صَاحِبِكُمْ وَأَمَّا مُوسَى فَرَجُلٌ آدَمُ جَعْدٌ عَلَى جَمَلٍ أَحْمَرَ مَخْطُومٍ بِخُلْبَةٍ كَأَنِّي أَنْظُرُ إِلَيْهِ إِذَا انْحَدَرَ فِي الْوَادِي يُلَبِّي " .
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Biz Ibn Abbosning oldida edik. Shunda (odamlar) Dajjolni zikr qildilar. (Biri): «Uning ikki koʻzi orasida ‹kofir› (deb) yozilgan», dedi. (Roviy) dedi: Shunda Ibn Abbos: «Men buni (Paygʻambardan) eshitmadim; lekin u: ‹Ibrohimga (kelsak), oʻz sohibingizga (menga) qaranglar; Musoga (kelsak), u bugʻdayrang, jingalak sochli, xurmo tolasidan jilovlangan qizil bir tuyada (boʻlgan) bir kishi — men goʻyo unga qarab turgandekman, u vodiyga tushib, talbiya aytayotganida›, dedilar», dedi.Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Биз Ибн Аббоснинг олдида эдик. Шунда (одамлар) Дажжолни зикр қилдилар. (Бири): «Унинг икки кўзи орасида ‹кофир› (деб) ёзилган», деди. (Ровий) деди: Шунда Ибн Аббос: «Мен буни (Пайғамбардан) эшитмадим; лекин у: ‹Иброҳимга (келсак), ўз соҳибингизга (менга) қаранглар; Мусога (келсак), у буғдайранг, жингалак сочли, хурмо толасидан жиловланган қизил бир туяда (бўлган) бир киши — мен гўё унга қараб тургандекман, у водийга тушиб, талбия айтаётганида›, дедилар», деди.