وَحَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنْ أَيُّوبَ السَّخْتِيَانِيِّ، وَكَثِيرِ بْنِ كَثِيرِ بْنِ الْمُطَّلِبِ بْنِ أَبِي وَدَاعَةَ،، يَزِيدُ أَحَدُهُمَا عَلَى الآخَرِ عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، قَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ أَوَّلَ مَا اتَّخَذَ النِّسَاءُ الْمِنْطَقَ مِنْ قِبَلِ أُمِّ إِسْمَاعِيلَ، اتَّخَذَتْ مِنْطَقًا لَتُعَفِّيَ أَثَرَهَا عَلَى سَارَةَ، ثُمَّ جَاءَ بِهَا إِبْرَاهِيمُ، وَبِابْنِهَا إِسْمَاعِيلَ وَهْىَ تُرْضِعُهُ حَتَّى وَضَعَهُمَا عِنْدَ الْبَيْتِ عِنْدَ دَوْحَةٍ، فَوْقَ زَمْزَمَ فِي أَعْلَى الْمَسْجِدِ، وَلَيْسَ بِمَكَّةَ يَوْمَئِذٍ أَحَدٌ، وَلَيْسَ بِهَا مَاءٌ، فَوَضَعَهُمَا هُنَالِكَ، وَوَضَعَ عِنْدَهُمَا جِرَابًا فِيهِ تَمْرٌ وَسِقَاءً فِيهِ مَاءٌ، ثُمَّ قَفَّى إِبْرَاهِيمُ مُنْطَلِقًا فَتَبِعَتْهُ أُمُّ إِسْمَاعِيلَ فَقَالَتْ يَا إِبْرَاهِيمُ أَيْنَ تَذْهَبُ وَتَتْرُكُنَا بِهَذَا الْوَادِي الَّذِي لَيْسَ فِيهِ إِنْسٌ وَلاَ شَىْءٌ فَقَالَتْ لَهُ ذَلِكَ مِرَارًا، وَجَعَلَ لاَ يَلْتَفِتُ إِلَيْهَا فَقَالَتْ لَهُ آللَّهُ الَّذِي أَمَرَكَ بِهَذَا قَالَ نَعَمْ. قَالَتْ إِذًا لاَ يُضَيِّعُنَا. ثُمَّ رَجَعَتْ، فَانْطَلَقَ إِبْرَاهِيمُ حَتَّى إِذَا كَانَ عِنْدَ الثَّنِيَّةِ حَيْثُ لاَ يَرَوْنَهُ اسْتَقْبَلَ بِوَجْهِهِ الْبَيْتَ، ثُمَّ دَعَا بِهَؤُلاَءِ الْكَلِمَاتِ وَرَفَعَ يَدَيْهِ، فَقَالَ [quran sura="14" aya_start="37" aya_end="37"]{رَبَّنَا إِنِّي أَسْكَنْتُ مِنْ ذُرِّيَّتِي بِوَادٍ غَيْرِ ذِي زَرْعٍ} حَتَّى بَلَغَ {يَشْكُرُونَ}. وَجَعَلَتْ أُمُّ إِسْمَاعِيلَ تُرْضِعُ إِسْمَاعِيلَ، وَتَشْرَبُ مِنْ ذَلِكَ الْمَاءِ، حَتَّى إِذَا نَفِدَ مَا فِي السِّقَاءِ عَطِشَتْ وَعَطِشَ ابْنُهَا، وَجَعَلَتْ تَنْظُرُ إِلَيْهِ يَتَلَوَّى ـ أَوْ قَالَ يَتَلَبَّطُ ـ فَانْطَلَقَتْ كَرَاهِيَةَ أَنْ تَنْظُرَ إِلَيْهِ، فَوَجَدَتِ الصَّفَا أَقْرَبَ جَبَلٍ فِي الأَرْضِ يَلِيهَا، فَقَامَتْ عَلَيْهِ ثُمَّ اسْتَقْبَلَتِ الْوَادِيَ تَنْظُرُ هَلْ تَرَى أَحَدًا فَلَمْ تَرَ أَحَدًا، فَهَبَطَتْ مِنَ، الصَّفَا حَتَّى إِذَا بَلَغَتِ الْوَادِيَ رَفَعَتْ طَرَفَ دِرْعِهَا، ثُمَّ سَعَتْ سَعْىَ الإِنْسَانِ الْمَجْهُودِ، حَتَّى جَاوَزَتِ الْوَادِيَ، ثُمَّ أَتَتِ الْمَرْوَةَ، فَقَامَتْ عَلَيْهَا وَنَظَرَتْ هَلْ تَرَى أَحَدًا، فَلَمْ تَرَ أَحَدًا، فَفَعَلَتْ ذَلِكَ سَبْعَ مَرَّاتٍ ـ قَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " فَذَلِكَ سَعْىُ النَّاسِ بَيْنَهُمَا ". ـ فَلَمَّا أَشْرَفَتْ عَلَى الْمَرْوَةِ سَمِعَتْ صَوْتًا، فَقَالَتْ صَهٍ. تُرِيدَ نَفْسَهَا، ثُمَّ تَسَمَّعَتْ، فَسَمِعَتْ أَيْضًا، فَقَالَتْ قَدْ أَسْمَعْتَ، إِنْ كَانَ عِنْدَكَ غِوَاثٌ. فَإِذَا هِيَ بِالْمَلَكِ، عِنْدَ مَوْضِعِ زَمْزَمَ، فَبَحَثَ بِعَقِبِهِ ـ أَوْ قَالَ بِجَنَاحِهِ ـ حَتَّى ظَهَرَ الْمَاءُ، فَجَعَلَتْ تُحَوِّضُهُ وَتَقُولُ بِيَدِهَا هَكَذَا، وَجَعَلَتْ تَغْرِفُ مِنَ الْمَاءِ فِي سِقَائِهَا، وَهْوَ يَفُورُ بَعْدَ مَا تَغْرِفُ ـ قَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " يَرْحَمُ اللَّهُ أُمَّ إِسْمَاعِيلَ لَوْ تَرَكَتْ زَمْزَمَ ـ أَوْ قَالَ لَوْ لَمْ تَغْرِفْ مِنَ الْمَاءِ ـ لَكَانَتْ زَمْزَمُ عَيْنًا مَعِينًا ". ـ قَالَ فَشَرِبَتْ وَأَرْضَعَتْ وَلَدَهَا، فَقَالَ لَهَا الْمَلَكُ لاَ تَخَافُوا الضَّيْعَةَ، فَإِنَّ هَا هُنَا بَيْتَ اللَّهِ، يَبْنِي هَذَا الْغُلاَمُ، وَأَبُوهُ، وَإِنَّ اللَّهَ لاَ يُضِيعُ أَهْلَهُ. وَكَانَ الْبَيْتُ مُرْتَفِعًا مِنَ الأَرْضِ كَالرَّابِيَةِ، تَأْتِيهِ السُّيُولُ فَتَأْخُذُ عَنْ يَمِينِهِ وَشِمَالِهِ، فَكَانَتْ كَذَلِكَ، حَتَّى مَرَّتْ بِهِمْ رُفْقَةٌ مِنْ جُرْهُمَ ـ أَوْ أَهْلُ بَيْتٍ مِنْ جُرْهُمَ ـ مُقْبِلِينَ مِنْ طَرِيقِ كَدَاءٍ فَنَزَلُوا فِي أَسْفَلِ مَكَّةَ، فَرَأَوْا طَائِرًا عَائِفًا. فَقَالُوا إِنَّ هَذَا الطَّائِرَ لَيَدُورُ عَلَى مَاءٍ، لَعَهْدُنَا بِهَذَا الْوَادِي وَمَا فِيهِ مَاءٌ، فَأَرْسَلُوا جَرِيًّا أَوْ جَرِيَّيْنِ، فَإِذَا هُمْ بِالْمَاءِ، فَرَجَعُوا فَأَخْبَرُوهُمْ بِالْمَاءِ، فَأَقْبَلُوا، قَالَ وَأُمُّ إِسْمَاعِيلَ عِنْدَ الْمَاءِ فَقَالُوا أَتَأْذَنِينَ لَنَا أَنْ نَنْزِلَ عِنْدَكِ فَقَالَتْ نَعَمْ، وَلَكِنْ لاَ حَقَّ لَكُمْ فِي الْمَاءِ. قَالُوا نَعَمْ. قَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " فَأَلْفَى ذَلِكَ أُمَّ إِسْمَاعِيلَ، وَهْىَ تُحِبُّ الإِنْسَ " فَنَزَلُوا وَأَرْسَلُوا إِلَى أَهْلِيهِمْ، فَنَزَلُوا مَعَهُمْ حَتَّى إِذَا كَانَ بِهَا أَهْلُ أَبْيَاتٍ مِنْهُمْ، وَشَبَّ الْغُلاَمُ، وَتَعَلَّمَ الْعَرَبِيَّةَ مِنْهُمْ، وَأَنْفَسَهُمْ وَأَعْجَبَهُمْ حِينَ شَبَّ، فَلَمَّا أَدْرَكَ زَوَّجُوهُ امْرَأَةً مِنْهُمْ، وَمَاتَتْ أُمُّ إِسْمَاعِيلَ، فَجَاءَ إِبْرَاهِيمُ، بَعْدَ مَا تَزَوَّجَ إِسْمَاعِيلُ يُطَالِعُ تَرِكَتَهُ، فَلَمْ يَجِدْ إِسْمَاعِيلَ، فَسَأَلَ امْرَأَتَهُ عَنْهُ فَقَالَتْ خَرَجَ يَبْتَغِي لَنَا. ثُمَّ سَأَلَهَا عَنْ عَيْشِهِمْ وَهَيْئَتِهِمْ فَقَالَتْ نَحْنُ بِشَرٍّ، نَحْنُ فِي ضِيقٍ وَشِدَّةٍ. فَشَكَتْ إِلَيْهِ. قَالَ فَإِذَا جَاءَ زَوْجُكِ فَاقْرَئِي عَلَيْهِ السَّلاَمَ، وَقُولِي لَهُ يُغَيِّرْ عَتَبَةَ بَابِهِ. فَلَمَّا جَاءَ إِسْمَاعِيلُ، كَأَنَّهُ آنَسَ شَيْئًا، فَقَالَ هَلْ جَاءَكُمْ مِنْ أَحَدٍ قَالَتْ نَعَمْ، جَاءَنَا شَيْخٌ كَذَا وَكَذَا، فَسَأَلَنَا عَنْكَ فَأَخْبَرْتُهُ، وَسَأَلَنِي كَيْفَ عَيْشُنَا فَأَخْبَرْتُهُ أَنَّا فِي جَهْدٍ وَشِدَّةٍ. قَالَ فَهَلْ أَوْصَاكِ بِشَىْءٍ قَالَتْ نَعَمْ، أَمَرَنِي أَنْ أَقْرَأَ عَلَيْكَ السَّلاَمَ، وَيَقُولُ غَيِّرْ عَتَبَةَ بَابِكَ. قَالَ ذَاكِ أَبِي وَقَدْ أَمَرَنِي أَنْ أُفَارِقَكِ الْحَقِي بِأَهْلِكِ. فَطَلَّقَهَا، وَتَزَوَّجَ مِنْهُمْ أُخْرَى، فَلَبِثَ عَنْهُمْ إِبْرَاهِيمُ مَا شَاءَ اللَّهُ ثُمَّ أَتَاهُمْ بَعْدُ، فَلَمْ يَجِدْهُ، فَدَخَلَ عَلَى امْرَأَتِهِ، فَسَأَلَهَا عَنْهُ. فَقَالَتْ خَرَجَ يَبْتَغِي لَنَا. قَالَ كَيْفَ أَنْتُمْ وَسَأَلَهَا عَنْ عَيْشِهِمْ، وَهَيْئَتِهِمْ. فَقَالَتْ نَحْنُ بِخَيْرٍ وَسَعَةٍ. وَأَثْنَتْ عَلَى اللَّهِ. فَقَالَ مَا طَعَامُكُمْ قَالَتِ اللَّحْمُ. قَالَ فَمَا شَرَابُكُمْ قَالَتِ الْمَاءُ. فَقَالَ اللَّهُمَّ بَارِكْ لَهُمْ فِي اللَّحْمِ وَالْمَاءِ. قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " وَلَمْ يَكُنْ لَهُمْ يَوْمَئِذٍ حَبٌّ، وَلَوْ كَانَ لَهُمْ دَعَا لَهُمْ فِيهِ ". قَالَ فَهُمَا لاَ يَخْلُو عَلَيْهِمَا أَحَدٌ بِغَيْرِ مَكَّةَ إِلاَّ لَمْ يُوَافِقَاهُ. قَالَ فَإِذَا جَاءَ زَوْجُكِ فَاقْرَئِي عَلَيْهِ السَّلاَمَ، وَمُرِيهِ يُثْبِتُ عَتَبَةَ بَابِهِ، فَلَمَّا جَاءَ إِسْمَاعِيلُ قَالَ هَلْ أَتَاكُمْ مِنْ أَحَدٍ قَالَتْ نَعَمْ أَتَانَا شَيْخٌ حَسَنُ الْهَيْئَةِ، وَأَثْنَتْ عَلَيْهِ، فَسَأَلَنِي عَنْكَ فَأَخْبَرْتُهُ، فَسَأَلَنِي كَيْفَ عَيْشُنَا فَأَخْبَرْتُهُ أَنَّا بِخَيْرٍ. قَالَ فَأَوْصَاكِ بِشَىْءٍ قَالَتْ نَعَمْ، هُوَ يَقْرَأُ عَلَيْكَ السَّلاَمَ، وَيَأْمُرُكَ أَنْ تُثْبِتَ عَتَبَةَ بَابِكَ. قَالَ ذَاكِ أَبِي، وَأَنْتِ الْعَتَبَةُ، أَمَرَنِي أَنْ أُمْسِكَكِ. ثُمَّ لَبِثَ عَنْهُمْ مَا شَاءَ اللَّهُ، ثُمَّ جَاءَ بَعْدَ ذَلِكَ، وَإِسْمَاعِيلُ يَبْرِي نَبْلاً لَهُ تَحْتَ دَوْحَةٍ قَرِيبًا مِنْ زَمْزَمَ، فَلَمَّا رَآهُ قَامَ إِلَيْهِ، فَصَنَعَا كَمَا يَصْنَعُ الْوَالِدُ بِالْوَلَدِ وَالْوَلَدُ بِالْوَالِدِ، ثُمَّ قَالَ يَا إِسْمَاعِيلُ، إِنَّ اللَّهَ أَمَرَنِي بِأَمْرٍ. قَالَ فَاصْنَعْ مَا أَمَرَكَ رَبُّكَ. قَالَ وَتُعِينُنِي قَالَ وَأُعِينُكَ. قَالَ فَإِنَّ اللَّهَ أَمَرَنِي أَنْ أَبْنِيَ هَا هُنَا بَيْتًا. وَأَشَارَ إِلَى أَكَمَةٍ مُرْتَفِعَةٍ عَلَى مَا حَوْلَهَا. قَالَ فَعِنْدَ ذَلِكَ رَفَعَا الْقَوَاعِدَ مِنَ الْبَيْتِ، فَجَعَلَ إِسْمَاعِيلُ يَأْتِي بِالْحِجَارَةِ، وَإِبْرَاهِيمُ يَبْنِي، حَتَّى إِذَا ارْتَفَعَ الْبِنَاءُ جَاءَ بِهَذَا الْحَجَرِ فَوَضَعَهُ لَهُ، فَقَامَ عَلَيْهِ وَهْوَ يَبْنِي، وَإِسْمَاعِيلُ يُنَاوِلُهُ الْحِجَارَةَ، وَهُمَا يَقُولاَنِ [quran sura="2" aya_start="126" aya_end="126"]{رَبَّنَا تَقَبَّلْ مِنَّا إِنَّكَ أَنْتَ السَّمِيعُ الْعَلِيمُ}. قَالَ فَجَعَلاَ يَبْنِيَانِ حَتَّى يَدُورَا حَوْلَ الْبَيْتِ، وَهُمَا يَقُولاَنِ [quran sura="2" aya_start="126" aya_end="126"]{رَبَّنَا تَقَبَّلْ مِنَّا إِنَّكَ أَنْتَ السَّمِيعُ الْعَلِيمُ }.
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Belbogʻ (etak)dan birinchi boʻlib foydalangan ayol — Ismoilning onasi edi. U — izlarini Soradan yashirish uchun — belbogʻ ishlatdi. Ibrohim uni va oʻgʻli Ismoilni — u (Ismoilni) emizayotgan paytda — Kaʼba yonidagi bir joyga, Zamzam (joyi)dagi bir daraxt tagiga, masjidning eng baland (joyi)ga olib keldi. Oʻsha kunlarda Makkada hech kim yoʻq, suv ham yoʻq edi. Bas, u (Ibrohim) ularni oʻsha yerda oʻtqazdi va ularning yoniga — biroz xurmo (solingan) bir charm xalta hamda biroz suv (solingan) bir kichik mesh qoʻyib, uyiga (qaytishga) yoʻl oldi. Ismoilning onasi unga ergashib: «Ey Ibrohim! Bizni — hech bir hamrohlikdan bahra olmaydigan, hech narsa (yoʻq) boʻlgan — bu vodiyda qoldirib, qaerga ketyapsiz?» — dedi. U buni unga bir necha marta takrorladi, lekin u (Ibrohim) unga (orqasiga) qaramadi. Soʻng u (onasi): «Alloh sizga shunday qilishni buyurdimi?» — deb soʻradi. U: «Ha», — dedi. U: «Unday boʻlsa, U bizni tashlab qoʻymaydi», — dedi va qaytdi; Ibrohim esa (oldinga) yurib ketdi va — ular uni koʻra olmaydigan Saniyya (joyiga) yetganda — Kaʼba tomon yuzlanib, ikki qoʻlini koʻtarib, Allohga quyidagi duolarni aytib iltijo qildi: «Yo Robbimiz! Men — naslimdan baʼzisini — Sening Muqaddas Uying (Kaʼba) yonidagi, ekin (oʻsmaydigan) bir vodiyga — joylashtirdim; yo Robbimiz, toki ular namozni mukammal oʻqisalar (deb). Bas, odamlardan baʼzi qalblarni ularga (moyil qilib) muhabbat bilan toʻldir va (yo Alloh) ularni mevalar bilan rizqlantir — toki ular shukr qilsalar» (Ibrohim, 37). Ismoilning onasi Ismoilni emizishda va (oʻzidagi) suvdan ichishda davom etdi. Meshdagi suv tugaganda, u tashna boʻldi va bolasi ham tashna boʻldi. U — bolasining (yaʼni Ismoilning) azobda talvasaga tushganini — koʻra boshladi; uni (shu holatda) koʻrishga chiday olmay, uni tashlab ketdi va oʻsha yerda Safo togʻining oʻziga eng yaqin togʻ ekanini topdi. U unga (chiqib) turdi va — kimnidir koʻrish (umidida) — vodiyga diqqat bilan qaray boshladi, lekin hech kimni koʻra olmadi. Soʻng u Safodan tushdi va vodiyga yetganda, libosini tutib (koʻtarib), — qiynalgan va tashvishga tushgan kishidek — vodiyda yugurdi; to vodiydan oʻtib, Marva togʻiga yetguncha; u yerda turib, kimnidir koʻrish (umidida) qaray boshladi, lekin hech kimni koʻra olmadi. U buni (yaʼni Safo va Marva orasida yugurishni) yetti marta takrorladi». Paygʻambar ﷺ: «Mana shu — odamlarning ular (yaʼni Safo va Marva) orasida (saʼy qilib) yurish odatining manbaidir», — dedi. «U (oxirgi marta) Marvaga yetganda, bir ovoz eshitdi va oʻzini jim boʻlishga (chaqirib), diqqat bilan tingladi. U ovozni yana eshitib: ‹Ey (kim boʻlsang ham)! Sen menga ovozingni eshittirding; menga yordam beradigan biror narsang bormi?› — dedi. Va mana! U Zamzam joyida bir farishtani koʻrdi — u tovoni (yoki qanoti) bilan yerni qaziyotgan edi, to oʻsha joydan suv oqquncha. U uning atrofida — qoʻli bilan shunday qilib — bir hovuzga oʻxshash narsa yasay boshladi va meshini qoʻllari bilan suv bilan toʻldira boshladi — u (suvdan) biroz hovuchlagandan keyin (ham) suv oqib turardi». Paygʻambar ﷺ qoʻshdi: «Alloh Ismoilning onasiga rahm qilsin! Agar u Zamzamni (uni nazorat qilishga urinmasdan oqishiga) qoʻyganida (yoki oʻsha suvdan meshini toʻldirish uchun hovuchlamaganida), Zamzam — yer yuzida oqib turadigan bir jilga (buloq) boʻlardi». Paygʻambar ﷺ yana: «Soʻng u (suv) ichdi va bolasini emizdi. Farishta unga: ‹Tashlab qoʻyilishdan qoʻrqma — chunki bu — Allohning Uyi (boʻlib, uni) mana shu bola va uning otasi quradi; va Alloh Oʻz bandalarini hech qachon tashlab qoʻymaydi›, — dedi. Oʻsha paytda Uy (yaʼni Kaʼba) — bir tepalikka oʻxshash baland joyda edi va sel kelganda, ular uning oʻngi va chapi (tomon) oqardi. U shu tarzda yashadi — to Jurhum qabilasidan baʼzi kishilar (yoki Jurhumdan bir oila) — ular Kado yoʻlidan kelayotganda — u va uning bolasi yonidan oʻtguncha. Ular Makkaning quyi qismiga tushdi va u yerda — suv atrofida aylanib, undan ketmaydigan — bir qushni koʻrdi. Ular: ‹Bu qush — albatta suv atrofida aylanmoqda; holbuki biz bu vodiyda suv yoʻqligini bilamiz›, — dedi. Ular bir yoki ikki xabarchi yubordi — ular suv manbaini topib, ularga suv haqida xabar berish uchun qaytdi. Bas, ularning hammasi (suvga tomon) keldi». Paygʻambar ﷺ qoʻshdi: «Ismoilning onasi suv yonida oʻtirgan edi. Ular undan: ‹Sen bilan birga (qolishimizga) ruxsat berasanmi?› — deb soʻradi. U: ‹Ha, lekin sizlarning suvga egalik qilish huquqingiz boʻlmaydi›, — deb javob berdi. Ular bunga rozi boʻldi». Paygʻambar ﷺ yana: «Ismoilning onasi butun vaziyatdan mamnun edi — chunki u odamlar hamrohligidan bahra olishni yaxshi koʻrardi. Bas, ular u yerga joylashdi va keyinroq oʻz oilalariga (xabar) yubordi — ular kelib, ular bilan joylashdi; shu sabab baʼzi oilalar u yerda doimiy yashovchi boʻlib qoldi. Bola (yaʼni Ismoil) ulgʻaydi va ulardan arab tilini oʻrgandi; (uning fazilatlari) ular uni — u ulgʻaygan sari — sevishlari va hayratlanishlariga sabab boʻldi; u balogʻat yoshiga yetganda, ular uni oʻzlaridan bir ayolga uylantirdi. Ismoilning onasi vafot etganidan keyin, Ibrohim — Ismoil uylangach — ilgari qoldirib ketgan oilasini koʻrish uchun keldi, lekin u Ismoilni u yerda topmadi. U Ismoilning xotinidan u haqida soʻraganda, u: ‹U rizqimizni qidirib (ketgan)›, — deb javob berdi. Soʻng u undan ularning yashash tarzi va ahvoli haqida soʻradi va u: ‹Biz qiyinchilikda yashayapmiz; biz mashaqqat va qashshoqlikda yashayapmiz›, — deb unga shikoyat qildi. U: ‹Ering qaytganda, unga mening salomimni yetkaz va unga — eshigi(ning) boʻsagʻasini oʻzgartirishni — ayt›, — dedi. Ismoil kelganda, u goʻyo gʻayrioddiy bir narsani sezgandek boʻldi va xotinidan: ‹Sening oldingga kimdir keldimi?› — deb soʻradi. U: ‹Ha, shunday-shunday taʼrifdagi bir keksa kishi kelib, sen haqingda soʻradi va men (unga) xabar berdim; u bizning yashash ahvolimiz haqida soʻradi va men unga — biz mashaqqat va qashshoqlikda yashayotganimizni — aytdim›, — dedi. Shunda Ismoil: ‹U senga biror narsa nasihat qildimi?› — dedi. U: ‹Ha, u menga — senga salomini yetkazishni va eshigingning boʻsagʻasini oʻzgartirishni aytishni — buyurdi›, — dedi. Ismoil: ‹U — mening otam; u menga seni taloq qilishni buyuribdi. Oilangga qayt›, — dedi. Bas, Ismoil uni taloq qildi va ulardan (yaʼni Jurhumdan) boshqa bir ayolga uylandi. Soʻng Ibrohim — Alloh xohlagan muddatcha — ulardan uzoqda qoldi va yana ularning oldiga keldi, lekin Ismoilni topmadi. Bas, u Ismoilning xotinining oldiga kelib, undan Ismoil haqida soʻradi. U: ‹U rizqimizni qidirib (ketgan)›, — dedi. Ibrohim undan: ‹Ahvolingiz qanday?› — deb ularning rizqi va yashashi haqida soʻradi. U: ‹Biz farovon va boy (yaʼni hamma narsamiz moʻl-koʻl)›, — deb javob berdi va Allohga shukr qildi. Ibrohim: ‹Qanday taom yeysizlar?› — dedi. U: ‹Goʻsht›, — dedi. U: ‹Nima ichasizlar?› — dedi. U: ‹Suv›, — dedi. U: ‹Allohim! Ularning goʻshti va suviga barakot ber›, — dedi». Paygʻambar ﷺ qoʻshdi: «Oʻsha paytda ularda don (gʻalla) yoʻq edi; agar ularda don boʻlganida, u (Ibrohim) Allohdan unga (ham) barakot berishni soʻragan boʻlardi». Paygʻambar ﷺ qoʻshdi: «Agar birovning rizqi faqat mana shu ikki narsa (goʻsht va suv) boʻlsa, uning sogʻligʻi va mijozi yomon taʼsirlanadi — Makkada yashamasa». Paygʻambar ﷺ qoʻshdi: «Soʻng Ibrohim Ismoilning xotiniga: ‹Ering kelganda, unga mening salomimni yetkaz va unga — eshigi(ning) boʻsagʻasini mahkam saqlashni — ayt›, — dedi. Ismoil qaytganda, u xotinidan: ‹Oldingga kimdir keldimi?› — deb soʻradi. U: ‹Ha, koʻrkam bir keksa kishi keldi›, — deb uni maqtab, qoʻshdi: ‹U sen haqingda soʻradi va men (unga) xabar berdim; u bizning rizqimiz haqida soʻradi va men unga biz yaxshi ahvolda ekanimizni aytdim›, — dedi. Ismoil undan: ‹U senga biror nasihat berdimi?› — deb soʻradi. U: ‹Ha, u menga — senga salomini yetkazishni va eshigingning boʻsagʻasini mahkam saqlashni buyurdi›, — dedi. Shunda Ismoil: ‹U — mening otam; sen esa — boʻsagʻa(san). U menga seni oʻzim bilan (saqlab) qolishni buyuribdi›, — dedi. Soʻng Ibrohim — Alloh xohlagan muddatcha — ulardan uzoqda qoldi va keyin ularning oldiga keldi. U Ismoilni — Zamzam yonidagi bir daraxt tagida, oʻqlarini charxlab oʻtirgan holda — koʻrdi. U Ibrohimni koʻrganda, uni kutib olish uchun (oʻrnidan) turdi (va ular — ota oʻgʻli bilan, oʻgʻil otasi bilan qilganidek — bir-biri bilan salomlashdi). Ibrohim: ‹Ey Ismoil! Alloh menga bir buyruq berdi›, — dedi. Ismoil: ‹Robbing senga buyurgan (ish)ni qil›, — dedi. Ibrohim: ‹Sen menga yordam berasanmi?› — deb soʻradi. Ismoil: ‹Men senga yordam beraman›, — dedi. Ibrohim: ‹Alloh menga bu yerda bir uy qurishni buyurdi›, — dedi va atrofidagi yerdan balandroq bir tepalikka ishora qildi». Paygʻambar ﷺ qoʻshdi: «Soʻng ular Uy (yaʼni Kaʼba)ning poydevorini koʻtardi. Ismoil toshlarni keltirar, Ibrohim esa qurardi; devorlar baland boʻlganda, Ismoil bu toshni keltirib, uni Ibrohim uchun qoʻydi — u (Ibrohim) uning ustiga turib, qurishda davom etdi; Ismoil esa unga toshlarni uzatardi va ikkalasi: ‹Yo Robbimiz! (Bu xizmatni) bizdan qabul qil; albatta, Sen — eshituvchi, biluvchisan›, — derdi». Paygʻambar ﷺ qoʻshdi: «Soʻng ikkalasi qurishda va Kaʼba atrofida aylanishda davom etib: ‹Yo Robbimiz! (Bu xizmatni) bizdan qabul qil; albatta, Sen — eshituvchi, biluvchisan›, — derdi» (Baqara, 127).Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Белбоғ (этак)дан биринчи бўлиб фойдаланган аёл — Исмоилнинг онаси эди. У — изларини Сорадан яшириш учун — белбоғ ишлатди. Иброҳим уни ва ўғли Исмоилни — у (Исмоилни) эмизаётган пайтда — Каъба ёнидаги бир жойга, Замзам (жойи)даги бир дарахт тагига, масжиднинг энг баланд (жойи)га олиб келди. Ўша кунларда Маккада ҳеч ким йўқ, сув ҳам йўқ эди. Бас, у (Иброҳим) уларни ўша ерда ўтқазди ва уларнинг ёнига — бироз хурмо (солинган) бир чарм халта ҳамда бироз сув (солинган) бир кичик меш қўйиб, уйига (қайтишга) йўл олди. Исмоилнинг онаси унга эргашиб: «Эй Иброҳим! Бизни — ҳеч бир ҳамроҳликдан баҳра олмайдиган, ҳеч нарса (йўқ) бўлган — бу водийда қолдириб, қаэрга кетяпсиз?» — деди. У буни унга бир неча марта такрорлади, лекин у (Иброҳим) унга (орқасига) қарамади. Сўнг у (онаси): «Аллоҳ сизга шундай қилишни буюрдими?» — деб сўради. У: «Ҳа», — деди. У: «Ундай бўлса, У бизни ташлаб қўймайди», — деди ва қайтди; Иброҳим эса (олдинга) юриб кетди ва — улар уни кўра олмайдиган Санийя (жойига) етганда — Каъба томон юзланиб, икки қўлини кўтариб, Аллоҳга қуйидаги дуоларни айтиб илтижо қилди: «Ё Роббимиз! Мен — наслимдан баъзисини — Сенинг Муқаддас Уйинг (Каъба) ёнидаги, экин (ўсмайдиган) бир водийга — жойлаштирдим; ё Роббимиз, токи улар намозни мукаммал ўқисалар (деб). Бас, одамлардан баъзи қалбларни уларга (мойил қилиб) муҳаббат билан тўлдир ва (ё Аллоҳ) уларни мевалар билан ризқлантир — токи улар шукр қилсалар» (Иброҳим, 37). Исмоилнинг онаси Исмоилни эмизишда ва (ўзидаги) сувдан ичишда давом этди. Мешдаги сув тугаганда, у ташна бўлди ва боласи ҳам ташна бўлди. У — боласининг (яъни Исмоилнинг) азобда талвасага тушганини — кўра бошлади; уни (шу ҳолатда) кўришга чидай олмай, уни ташлаб кетди ва ўша ерда Сафо тоғининг ўзига энг яқин тоғ эканини топди. У унга (чиқиб) турди ва — кимнидир кўриш (умидида) — водийга диққат билан қарай бошлади, лекин ҳеч кимни кўра олмади. Сўнг у Сафодан тушди ва водийга етганда, либосини тутиб (кўтариб), — қийналган ва ташвишга тушган кишидек — водийда югурди; то водийдан ўтиб, Марва тоғига етгунча; у ерда туриб, кимнидир кўриш (умидида) қарай бошлади, лекин ҳеч кимни кўра олмади. У буни (яъни Сафо ва Марва орасида югуришни) етти марта такрорлади». Пайғамбар ﷺ: «Мана шу — одамларнинг улар (яъни Сафо ва Марва) орасида (саъй қилиб) юриш одатининг манбаидир», — деди. «У (охирги марта) Марвага етганда, бир овоз эшитди ва ўзини жим бўлишга (чақириб), диққат билан тинглади. У овозни яна эшитиб: ‹Эй (ким бўлсанг ҳам)! Сен менга овозингни эшиттирдинг; менга ёрдам берадиган бирор нарсанг борми?› — деди. Ва мана! У Замзам жойида бир фариштани кўрди — у товони (ёки қаноти) билан ерни қазиётган эди, то ўша жойдан сув оққунча. У унинг атрофида — қўли билан шундай қилиб — бир ҳовузга ўхшаш нарса ясай бошлади ва мешини қўллари билан сув билан тўлдира бошлади — у (сувдан) бироз ҳовучлагандан кейин (ҳам) сув оқиб турарди». Пайғамбар ﷺ қўшди: «Аллоҳ Исмоилнинг онасига раҳм қилсин! Агар у Замзамни (уни назорат қилишга уринмасдан оқишига) қўйганида (ёки ўша сувдан мешини тўлдириш учун ҳовучламаганида), Замзам — ер юзида оқиб турадиган бир жилга (булоқ) бўларди». Пайғамбар ﷺ яна: «Сўнг у (сув) ичди ва боласини эмизди. Фаришта унга: ‹Ташлаб қўйилишдан қўрқма — чунки бу — Аллоҳнинг Уйи (бўлиб, уни) мана шу бола ва унинг отаси қуради; ва Аллоҳ Ўз бандаларини ҳеч қачон ташлаб қўймайди›, — деди. Ўша пайтда Уй (яъни Каъба) — бир тепаликка ўхшаш баланд жойда эди ва сел келганда, улар унинг ўнги ва чапи (томон) оқарди. У шу тарзда яшади — то Журҳум қабиласидан баъзи кишилар (ёки Журҳумдан бир оила) — улар Кадо йўлидан келаётганда — у ва унинг боласи ёнидан ўтгунча. Улар Макканинг қуйи қисмига тушди ва у ерда — сув атрофида айланиб, ундан кетмайдиган — бир қушни кўрди. Улар: ‹Бу қуш — албатта сув атрофида айланмоқда; ҳолбуки биз бу водийда сув йўқлигини биламиз›, — деди. Улар бир ёки икки хабарчи юборди — улар сув манбаини топиб, уларга сув ҳақида хабар бериш учун қайтди. Бас, уларнинг ҳаммаси (сувга томон) келди». Пайғамбар ﷺ қўшди: «Исмоилнинг онаси сув ёнида ўтирган эди. Улар ундан: ‹Сен билан бирга (қолишимизга) рухсат берасанми?› — деб сўради. У: ‹Ҳа, лекин сизларнинг сувга эгалик қилиш ҳуқуқингиз бўлмайди›, — деб жавоб берди. Улар бунга рози бўлди». Пайғамбар ﷺ яна: «Исмоилнинг онаси бутун вазиятдан мамнун эди — чунки у одамлар ҳамроҳлигидан баҳра олишни яхши кўрарди. Бас, улар у ерга жойлашди ва кейинроқ ўз оилаларига (хабар) юборди — улар келиб, улар билан жойлашди; шу сабаб баъзи оилалар у ерда доимий яшовчи бўлиб қолди. Бола (яъни Исмоил) улғайди ва улардан араб тилини ўрганди; (унинг фазилатлари) улар уни — у улғайган сари — севишлари ва ҳайратланишларига сабаб бўлди; у балоғат ёшига етганда, улар уни ўзларидан бир аёлга уйлантирди. Исмоилнинг онаси вафот этганидан кейин, Иброҳим — Исмоил уйлангач — илгари қолдириб кетган оиласини кўриш учун келди, лекин у Исмоилни у ерда топмади. У Исмоилнинг хотинидан у ҳақида сўраганда, у: ‹У ризқимизни қидириб (кетган)›, — деб жавоб берди. Сўнг у ундан уларнинг яшаш тарзи ва аҳволи ҳақида сўради ва у: ‹Биз қийинчиликда яшаяпмиз; биз машаққат ва қашшоқликда яшаяпмиз›, — деб унга шикоят қилди. У: ‹Эринг қайтганда, унга менинг саломимни етказ ва унга — эшиги(нинг) бўсағасини ўзгартиришни — айт›, — деди. Исмоил келганда, у гўё ғайриоддий бир нарсани сезгандек бўлди ва хотинидан: ‹Сенинг олдингга кимдир келдими?› — деб сўради. У: ‹Ҳа, шундай-шундай таърифдаги бир кекса киши келиб, сен ҳақингда сўради ва мен (унга) хабар бердим; у бизнинг яшаш аҳволимиз ҳақида сўради ва мен унга — биз машаққат ва қашшоқликда яшаётганимизни — айтдим›, — деди. Шунда Исмоил: ‹У сенга бирор нарса насиҳат қилдими?› — деди. У: ‹Ҳа, у менга — сенга саломини етказишни ва эшигингнинг бўсағасини ўзгартиришни айтишни — буюрди›, — деди. Исмоил: ‹У — менинг отам; у менга сени талоқ қилишни буюрибди. Оилангга қайт›, — деди. Бас, Исмоил уни талоқ қилди ва улардан (яъни Журҳумдан) бошқа бир аёлга уйланди. Сўнг Иброҳим — Аллоҳ хоҳлаган муддатча — улардан узоқда қолди ва яна уларнинг олдига келди, лекин Исмоилни топмади. Бас, у Исмоилнинг хотинининг олдига келиб, ундан Исмоил ҳақида сўради. У: ‹У ризқимизни қидириб (кетган)›, — деди. Иброҳим ундан: ‹Аҳволингиз қандай?› — деб уларнинг ризқи ва яшаши ҳақида сўради. У: ‹Биз фаровон ва бой (яъни ҳамма нарсамиз мўл-кўл)›, — деб жавоб берди ва Аллоҳга шукр қилди. Иброҳим: ‹Қандай таом ейсизлар?› — деди. У: ‹Гўшт›, — деди. У: ‹Нима ичасизлар?› — деди. У: ‹Сув›, — деди. У: ‹Аллоҳим! Уларнинг гўшти ва сувига баракот бер›, — деди». Пайғамбар ﷺ қўшди: «Ўша пайтда уларда дон (ғалла) йўқ эди; агар уларда дон бўлганида, у (Иброҳим) Аллоҳдан унга (ҳам) баракот беришни сўраган бўларди». Пайғамбар ﷺ қўшди: «Агар бировнинг ризқи фақат мана шу икки нарса (гўшт ва сув) бўлса, унинг соғлиғи ва мижози ёмон таъсирланади — Маккада яшамаса». Пайғамбар ﷺ қўшди: «Сўнг Иброҳим Исмоилнинг хотинига: ‹Эринг келганда, унга менинг саломимни етказ ва унга — эшиги(нинг) бўсағасини маҳкам сақлашни — айт›, — деди. Исмоил қайтганда, у хотинидан: ‹Олдингга кимдир келдими?› — деб сўради. У: ‹Ҳа, кўркам бир кекса киши келди›, — деб уни мақтаб, қўшди: ‹У сен ҳақингда сўради ва мен (унга) хабар бердим; у бизнинг ризқимиз ҳақида сўради ва мен унга биз яхши аҳволда эканимизни айтдим›, — деди. Исмоил ундан: ‹У сенга бирор насиҳат бердими?› — деб сўради. У: ‹Ҳа, у менга — сенга саломини етказишни ва эшигингнинг бўсағасини маҳкам сақлашни буюрди›, — деди. Шунда Исмоил: ‹У — менинг отам; сен эса — бўсаға(сан). У менга сени ўзим билан (сақлаб) қолишни буюрибди›, — деди. Сўнг Иброҳим — Аллоҳ хоҳлаган муддатча — улардан узоқда қолди ва кейин уларнинг олдига келди. У Исмоилни — Замзам ёнидаги бир дарахт тагида, ўқларини чархлаб ўтирган ҳолда — кўрди. У Иброҳимни кўрганда, уни кутиб олиш учун (ўрнидан) турди (ва улар — ота ўғли билан, ўғил отаси билан қилганидек — бир-бири билан саломлашди). Иброҳим: ‹Эй Исмоил! Аллоҳ менга бир буйруқ берди›, — деди. Исмоил: ‹Роббинг сенга буюрган (иш)ни қил›, — деди. Иброҳим: ‹Сен менга ёрдам берасанми?› — деб сўради. Исмоил: ‹Мен сенга ёрдам бераман›, — деди. Иброҳим: ‹Аллоҳ менга бу ерда бир уй қуришни буюрди›, — деди ва атрофидаги ердан баландроқ бир тепаликка ишора қилди». Пайғамбар ﷺ қўшди: «Сўнг улар Уй (яъни Каъба)нинг пойдеворини кўтарди. Исмоил тошларни келтирар, Иброҳим эса қурарди; деворлар баланд бўлганда, Исмоил бу тошни келтириб, уни Иброҳим учун қўйди — у (Иброҳим) унинг устига туриб, қуришда давом этди; Исмоил эса унга тошларни узатарди ва иккаласи: ‹Ё Роббимиз! (Бу хизматни) биздан қабул қил; албатта, Сен — эшитувчи, билувчисан›, — дерди». Пайғамбар ﷺ қўшди: «Сўнг иккаласи қуришда ва Каъба атрофида айланишда давом этиб: ‹Ё Роббимиз! (Бу хизматни) биздан қабул қил; албатта, Сен — эшитувчи, билувчисан›, — дерди» (Бақара, 127).