حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا دَاوُدُ بْنُ أَبِي الْفُرَاتِ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ بُرَيْدَةَ، عَنْ يَحْيَى بْنِ يَعْمَرَ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ زَوْجِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَتْ سَأَلْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنِ الطَّاعُونِ، فَأَخْبَرَنِي " أَنَّهُ عَذَابٌ يَبْعَثُهُ اللَّهُ عَلَى مَنْ يَشَاءُ، وَأَنَّ اللَّهَ جَعَلَهُ رَحْمَةً لِلْمُؤْمِنِينَ، لَيْسَ مِنْ أَحَدٍ يَقَعُ الطَّاعُونُ فَيَمْكُثُ فِي بَلَدِهِ صَابِرًا مُحْتَسِبًا، يَعْلَمُ أَنَّهُ لاَ يُصِيبُهُ إِلاَّ مَا كَتَبَ اللَّهُ لَهُ، إِلاَّ كَانَ لَهُ مِثْلُ أَجْرِ شَهِيدٍ ".
Oisha (Paygʻambarning xotini) (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Men Allohning Rasuli ﷺ dan vabo (toʻun) haqida soʻradim. U zot menga — u (vabo) — Alloh Oʻzi xohlagan kishilarga yuboradigan bir azob ekanini, lekin Alloh uni moʻminlar uchun bir rahmat manbai qilganini — aytdi: agar bir kishi vabo (epidemiyasi) paytida — Allohning savobidan umidvor boʻlib va unga faqat Alloh yozgan narsa yetishiga ishonib — oʻz yurtida sabr bilan qolsa, u — shahid savobini oladi.Оиша (Пайғамбарнинг хотини) (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Мен Аллоҳнинг Расули ﷺ дан вабо (тўун) ҳақида сўрадим. У зот менга — у (вабо) — Аллоҳ Ўзи хоҳлаган кишиларга юборадиган бир азоб эканини, лекин Аллоҳ уни мўминлар учун бир раҳмат манбаи қилганини — айтди: агар бир киши вабо (эпидемияси) пайтида — Аллоҳнинг савобидан умидвор бўлиб ва унга фақат Аллоҳ ёзган нарса етишига ишониб — ўз юртида сабр билан қолса, у — шаҳид савобини олади.