حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا وُهَيْبٌ، قَالَ حَدَّثَنِي ابْنُ طَاوُسٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " نَحْنُ الآخِرُونَ السَّابِقُونَ يَوْمَ الْقِيَامَةِ، بَيْدَ كُلُّ أُمَّةٍ أُوتُوا الْكِتَابَ مِنْ قَبْلِنَا وَأُوتِينَا مِنْ بَعْدِهِمْ، فَهَذَا الْيَوْمُ الَّذِي اخْتَلَفُوا، فَغَدًا لِلْيَهُودِ وَبَعْدَ غَدٍ لِلنَّصَارَى ". "عَلَى كُلِّ مُسْلِمٍ فِى كُلِّ سَبْعَةِ أَيَّامٍ يَوْمٌ يَغْسِلُ رَأْسَهُ وَجَسَدَهُ"
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ: «Biz — (dunyoga kelishda) oxirgimiz, lekin Qiyomat kuni (hammadan) oldinda boʻlamiz. (Avvalgi) ummatlarga Kitob (yaʼni samoviy kitob) bizdan oldin berilgan, bizga esa muqaddas Kitob ulardan keyin berilgan. Mana shu (yaʼni juma) — ular ixtilof qilgan kundir. Bas, (shanba) kuni yahudiylarga, undan keyingi (yakshanba) kuni nasroniylarga belgilandi. Har bir musulmonga — har yetti kunda bir kun (yaʼni jumada) boshini va tanasini yuvish — vojibdir», — dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ: «Биз — (дунёга келишда) охиргимиз, лекин Қиёмат куни (ҳаммадан) олдинда бўламиз. (Аввалги) умматларга Китоб (яъни самовий китоб) биздан олдин берилган, бизга эса муқаддас Китоб улардан кейин берилган. Мана шу (яъни жума) — улар ихтилоф қилган кундир. Бас, (шанба) куни яҳудийларга, ундан кейинги (якшанба) куни насронийларга белгиланди. Ҳар бир мусулмонга — ҳар етти кунда бир кун (яъни жумада) бошини ва танасини ювиш — вожибдир», — деди.