حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحِيمِ، أَخْبَرَنَا زَكَرِيَّاءُ بْنُ عَدِيٍّ، أَخْبَرَنَا ابْنُ الْمُبَارَكِ، عَنْ حَيْوَةَ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ أَبِي حَبِيبٍ، عَنْ أَبِي الْخَيْرِ، عَنْ عُقْبَةَ بْنِ عَامِرٍ، قَالَ صَلَّى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى قَتْلَى أُحُدٍ بَعْدَ ثَمَانِي سِنِينَ، كَالْمُوَدِّعِ لِلأَحْيَاءِ وَالأَمْوَاتِ، ثُمَّ طَلَعَ الْمِنْبَرَ فَقَالَ " إِنِّي بَيْنَ أَيْدِيكُمْ فَرَطٌ، وَأَنَا عَلَيْكُمْ شَهِيدٌ، وَإِنَّ مَوْعِدَكُمُ الْحَوْضُ، وَإِنِّي لأَنْظُرُ إِلَيْهِ مِنْ مَقَامِي هَذَا، وَإِنِّي لَسْتُ أَخْشَى عَلَيْكُمْ أَنْ تُشْرِكُوا، وَلَكِنِّي أَخْشَى عَلَيْكُمُ الدُّنْيَا أَنْ تَنَافَسُوهَا ". قَالَ فَكَانَتْ آخِرَ نَظْرَةٍ نَظَرْتُهَا إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم.
Rasululloh ﷺ Uhud (shahid)lariga sakkiz yildan keyin — tiriklar va oʻliklar bilan vidolashayotgan kishidek — (janoza) namozi oʻqidilar. Soʻng minbarga chiqib: «Albatta men sizlarning oldingizda (Havzga) borib turuvchiman va men sizlarga guvohman. Albatta sizlarga vaʼda qilingan joy — Havzdir. Albatta men uni shu turgan joyimdan koʻrib turibman. Albatta men sizlar shirk keltirishingizdan qoʻrqmayman, balki men sizlarga dunyo (haqida) — uni (talashib) raqobat qilishingizdan qoʻrqaman», dedilar. (Uqba) aytdi: Bu mening Rasululloh ﷺga qaragan oxirgi qarashim edi.Расулуллоҳ ﷺ Уҳуд (шаҳид)ларига саккиз йилдан кейин — тириклар ва ўликлар билан видолашаётган кишидек — (жаноза) намози ўқидилар. Сўнг минбарга чиқиб: «Албатта мен сизларнинг олдингизда (Ҳавзга) бориб турувчиман ва мен сизларга гувоҳман. Албатта сизларга ваъда қилинган жой — Ҳавздир. Албатта мен уни шу турган жойимдан кўриб турибман. Албатта мен сизлар ширк келтиришингиздан қўрқмайман, балки мен сизларга дунё (ҳақида) — уни (талашиб) рақобат қилишингиздан қўрқаман», дедилар. (Уқба) айтди: Бу менинг Расулуллоҳ ﷺга қараган охирги қарашим эди.