حَدَّثَنِي إِسْحَاقُ، عَنْ جَرِيرٍ، عَنْ أَبِي حَيَّانَ، عَنْ أَبِي زُرْعَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَوْمًا بَارِزًا لِلنَّاسِ إِذْ أَتَاهُ رَجُلٌ يَمْشِي فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ مَا الإِيمَانُ قَالَ " الإِيمَانُ أَنْ تُؤْمِنَ بِاللَّهِ وَمَلاَئِكَتِهِ وَرُسُلِهِ وَلِقَائِهِ وَتُؤْمِنَ بِالْبَعْثِ الآخِرِ ". قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ مَا الإِسْلاَمُ قَالَ " الإِسْلاَمُ أَنْ تَعْبُدَ اللَّهَ وَلاَ تُشْرِكَ بِهِ شَيْئًا، وَتُقِيمَ الصَّلاَةَ، وَتُؤْتِيَ الزَّكَاةَ الْمَفْرُوضَةَ، وَتَصُومَ رَمَضَانَ ". قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ، مَا الإِحْسَانُ قَالَ " الإِحْسَانُ أَنْ تَعْبُدَ اللَّهَ كَأَنَّكَ تَرَاهُ، فَإِنْ لَمْ تَكُنْ تَرَاهُ فَإِنَّهُ يَرَاكَ ". قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ مَتَى السَّاعَةُ قَالَ " مَا الْمَسْئُولُ عَنْهَا بِأَعْلَمَ مِنَ السَّائِلِ، وَلَكِنْ سَأُحَدِّثُكَ عَنْ أَشْرَاطِهَا إِذَا وَلَدَتِ الْمَرْأَةُ رَبَّتَهَا، فَذَاكَ مِنْ أَشْرَاطِهَا، وَإِذَا كَانَ الْحُفَاةُ الْعُرَاةُ رُءُوسَ النَّاسِ فَذَاكَ مِنْ أَشْرَاطِهَا فِي خَمْسٍ لا يَعْلَمُهُنَّ إِلاَّ اللَّهُ [quran sura="31" aya_start="34" aya_end="34"]{إِنَّ اللَّهَ عِنْدَهُ عِلْمُ السَّاعَةِ وَيُنَزِّلُ الْغَيْثَ وَيَعْلَمُ مَا فِي الأَرْحَامِ} ". ثُمَّ انْصَرَفَ الرَّجُلُ فَقَالَ " رُدُّوا عَلَىَّ ". فَأَخَذُوا لِيَرُدُّوا فَلَمْ يَرَوْا شَيْئًا. فَقَالَ " هَذَا جِبْرِيلُ جَاءَ لِيُعَلِّمَ النَّاسَ دِينَهُمْ ".
(Abu Hurayra (roziyallohu anhu) rivoyat qildi)ki, Rasululloh ﷺ bir kuni odamlarga roʻ baroʻ (ochiq) (oʻ tirgan) edilar; birdan bir kishi yurib kelib: «Ey Allohning Rasuli, iymon nima?» dedi. U zot: «Iymon — Allohga, Uning farishtalariga, Uning rasullariga, Unga roʻ baroʻ kelishga (visoliga) iymon keltirishing va (oxirgi) baʼsga (qayta tirilishga) iymon keltirishingdir», dedilar. U: «Ey Allohning Rasuli, islom nima?» dedi. U zot: «Islom — Allohga ibodat qilishing va Unga hech narsani sherik qilmasliging, namozni toʻ liq oʻqishing, farz qilingan zakotni berishing va Ramazon (roʻ zasini) tutishingdir», dedilar. U: «Ey Allohning Rasuli, ehson nima?» dedi. U zot: «Ehson — Allohga — goʻyo Uni koʻ rib turgandek — ibodat qilishing; agar Uni koʻ rmayotgan boʻ lsang (ham), albatta U seni koʻ rib turibdi», dedilar. U: «Ey Allohning Rasuli, qiyomat qachon?» dedi. U zot: «Bu haqda soʻralgan (kishi) soʻrovchidan koʻ proq biluvchi emas; lekin senga uning alomatlarini soʻzlab beraman: ayol oʻ z bekasini (xojasini) tugʻ ganida — mana shu uning alomatlaridan; yalangoyoq, yalangʻ och (kishilar) odamlarning boshligʻ i boʻ lganida — mana shu uning alomatlaridan. (U) — beshta (gʻ ayb)dandirki, ularni Allohdan boshqa hech kim bilmaydi: ‹Albatta Alloh — qiyomat ilmi Uning huzuridadir; U yomgʻ irni yogʻ diradi va bachadonlardagi (narsa)ni biladi...› (Luqmon surasi, 34)», dedilar. Soʻng u kishi (oʻ girilib) ketdi. U zot: «Uni menga qaytaringlar» dedilar; ular (qaytarish uchun) tutishdi, (lekin) hech narsa (hech kimni) koʻ rmadilar. Shunda u zot: «Bu — Jibril edi; odamlarga dinlarini oʻ rgatish uchun keldi», dedilar.(Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу) ривоят қилди)ки, Расулуллоҳ ﷺ бир куни одамларга рў барў (очиқ) (ў тирган) эдилар; бирдан бир киши юриб келиб: «Эй Аллоҳнинг Расули, иймон нима?» деди. У зот: «Иймон — Аллоҳга, Унинг фаришталарига, Унинг расулларига, Унга рў барў келишга (висолига) иймон келтиришинг ва (охирги) баъсга (қайта тирилишга) иймон келтиришингдир», дедилар. У: «Эй Аллоҳнинг Расули, ислом нима?» деди. У зот: «Ислом — Аллоҳга ибодат қилишинг ва Унга ҳеч нарсани шерик қилмаслигинг, намозни тў лиқ ўқишинг, фарз қилинган закотни беришинг ва Рамазон (рў засини) тутишингдир», дедилар. У: «Эй Аллоҳнинг Расули, эҳсон нима?» деди. У зот: «Эҳсон — Аллоҳга — гўё Уни кў риб тургандек — ибодат қилишинг; агар Уни кў рмаётган бў лсанг (ҳам), албатта У сени кў риб турибди», дедилар. У: «Эй Аллоҳнинг Расули, қиёмат қачон?» деди. У зот: «Бу ҳақда сўралган (киши) сўровчидан кў проқ билувчи эмас; лекин сенга унинг аломатларини сўзлаб бераман: аёл ў з бекасини (хожасини) туғ ганида — мана шу унинг аломатларидан; ялангоёқ, яланғ оч (кишилар) одамларнинг бошлиғ и бў лганида — мана шу унинг аломатларидан. (У) — бешта (ғ айб)дандирки, уларни Аллоҳдан бошқа ҳеч ким билмайди: ‹Албатта Аллоҳ — қиёмат илми Унинг ҳузуридадир; У ёмғ ирни ёғ диради ва бачадонлардаги (нарса)ни билади...› (Луқмон сураси, 34)», дедилар. Сўнг у киши (ў гирилиб) кетди. У зот: «Уни менга қайтаринглар» дедилар; улар (қайтариш учун) тутишди, (лекин) ҳеч нарса (ҳеч кимни) кў рмадилар. Шунда у зот: «Бу — Жибрил эди; одамларга динларини ў ргатиш учун келди», дедилар.