حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ عُقَيْلٍ، قَالَ ابْنُ شِهَابٍ سَمِعْتُ أَبَا سَلَمَةَ، قَالَ أَخْبَرَنِي جَابِرُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، أَنَّهُ سَمِعَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُحَدِّثُ عَنْ فَتْرَةِ الْوَحْىِ " فَبَيْنَا أَنَا أَمْشِي سَمِعْتُ صَوْتًا مِنَ السَّمَاءِ فَرَفَعْتُ بَصَرِي قِبَلَ السَّمَاءِ، فَإِذَا الْمَلَكُ الَّذِي جَاءَنِي بِحِرَاءٍ قَاعِدٌ عَلَى كُرْسِيٍّ بَيْنَ السَّمَاءِ وَالأَرْضِ، فَجَئِثْتُ مِنْهُ حَتَّى هَوَيْتُ إِلَى الأَرْضِ، فَجِئْتُ أَهْلِي فَقُلْتُ زَمِّلُونِي زَمِّلُونِي. فَزَمَّلُونِي فَأَنْزَلَ اللَّهُ تَعَالَى [quran sura="74" aya_start="1" aya_end="1"]{يَا أَيُّهَا الْمُدَّثِّرُ} إِلَى قَوْلِهِ {فَاهْجُرْ} " ـ قَالَ أَبُو سَلَمَةَ وَالرِّجْزَ الأَوْثَانَ ـ " ثُمَّ حَمِيَ الْوَحْىُ وَتَتَابَعَ ".
(Abu Salama aytdi:) Jobir ibn Abdulloh (roziyallohu anhumo) menga xabar berdiki, u Rasululloh ﷺni — vahyning fatrasi (toʻ xtab turishi) haqida soʻzlab turgan paytlarida — eshitdi: «Men yurib ketayotgan paytimda, osmondan bir ovoz eshitdim; koʻ zimni osmon tomonga koʻ tardim — birdan Hiroda menga kelgan farishta osmon bilan yer orasidagi bir kursi (taxt) ustida oʻ tirgan edi. Men undan (qoʻ rqib) vahima(ga) tushdim, hatto yerga qulab tushdim. Soʻng ahlimning oldigʻa kelib: ‹Meni burkanglar, meni burkanglar› dedim. Ular meni burkadi. Shunda Alloh taolo ‹Ey (kiyim bilan) burkangan! Tur va ogohlantir!› (degan oyatdan) to ‹...(yomonlikdan) yiroq boʻ l (fahjur)› (Muddaththir surasi, 1-5) (degan soʻzigacha) (oyatni) nozil qildi» — Abu Salama: «‹ar-rijz› — butlar(dir)», dedi — «soʻng vahy qizidi (avj oldi) va ketma-ket (uzluksiz) keldi.»(Абу Салама айтди:) Жобир ибн Абдуллоҳ (розияллоҳу анҳумо) менга хабар бердики, у Расулуллоҳ ﷺни — ваҳйнинг фатраси (тў хтаб туриши) ҳақида сўзлаб турган пайтларида — эшитди: «Мен юриб кетаётган пайтимда, осмондан бир овоз эшитдим; кў зимни осмон томонга кў тардим — бирдан Ҳирода менга келган фаришта осмон билан ер орасидаги бир курси (тахт) устида ў тирган эди. Мен ундан (қў рқиб) ваҳима(га) тушдим, ҳатто ерга қулаб тушдим. Сўнг аҳлимнинг олдиға келиб: ‹Мени бурканглар, мени бурканглар› дедим. Улар мени буркади. Шунда Аллоҳ таоло ‹Эй (кийим билан) бурканган! Тур ва огоҳлантир!› (деган оятдан) то ‹...(ёмонликдан) йироқ бў л (фаҳжур)› (Муддатҳтҳир сураси, 1-5) (деган сўзигача) (оятни) нозил қилди» — Абу Салама: «‹ар-рижз› — бутлар(дир)», деди — «сўнг ваҳй қизиди (авж олди) ва кетма-кет (узлуксиз) келди.»