حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنِي مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ، عَنْ إِسْحَاقَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي طَلْحَةَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ كُنْتُ أَسْقِي أَبَا عُبَيْدَةَ وَأَبَا طَلْحَةَ وَأُبَىَّ بْنَ كَعْبٍ مِنْ فَضِيخِ زَهْوٍ وَتَمْرٍ فَجَاءَهُمْ آتٍ فَقَالَ إِنَّ الْخَمْرَ قَدْ حُرِّمَتْ. فَقَالَ أَبُو طَلْحَةَ قُمْ يَا أَنَسُ فَأَهْرِقْهَا. فَأَهْرَقْتُهَا.
(Anas ibn Molik (roziyallohu anhu) aytdi:) Men Abu Ubayda, Abu Talha va Ubay ibn Kaʼbga — zahv (xom) xurmo va (yetilgan) xurmo fazixidan (sharbatidan) — quyib (ichirib) turar edim. (Shu payt) ularning oldiga bir keluvchi kelib: «Albatta xamr harom qilindi» dedi. Abu Talha: «Tur, ey Anas, uni toʻ kib tashla» dedi. Men uni toʻ kib tashladim.(Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу) айтди:) Мен Абу Убайда, Абу Талҳа ва Убай ибн Каъбга — заҳв (хом) хурмо ва (етилган) хурмо фазихидан (шарбатидан) — қуйиб (ичириб) турар эдим. (Шу пайт) уларнинг олдига бир келувчи келиб: «Албатта хамр ҳаром қилинди» деди. Абу Талҳа: «Тур, эй Анас, уни тў киб ташла» деди. Мен уни тў киб ташладим.