حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنِ الأَشْعَثِ بْنِ سُلَيْمٍ، عَنْ مُعَاوِيَةَ بْنِ سُوَيْدِ بْنِ مُقَرِّنٍ، عَنِ الْبَرَاءِ بْنِ عَازِبٍ، قَالَ أَمَرَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِسَبْعٍ، وَنَهَانَا عَنْ سَبْعٍ، أَمَرَنَا بِعِيَادَةِ الْمَرِيضِ، وَاتِّبَاعِ الْجِنَازَةِ، وَتَشْمِيتِ الْعَاطِسِ، وَإِجَابَةِ الدَّاعِي، وَإِفْشَاءِ السَّلاَمِ، وَنَصْرِ الْمَظْلُومِ وَإِبْرَارِ الْمُقْسِمِ، وَنَهَانَا عَنْ خَوَاتِيمِ الذَّهَبِ، وَعَنِ الشُّرْبِ فِي الْفِضَّةِ ـ أَوْ قَالَ آنِيَةِ الْفِضَّةِ ـ وَعَنِ الْمَيَاثِرِ وَالْقَسِّيِّ، وَعَنْ لُبْسِ الْحَرِيرِ وَالدِّيبَاجِ وَالإِسْتَبْرَقِ.
(al-Baroʼ ibn Ozib (roziyallohu anhu) aytdi:) Rasululloh ﷺ bizni yetti (ish)ga buyurdilar va yetti (ish)dan qaytardilar. Bizni: kasalni yoʻqlash, janozaga ergashish, aksirgan (kishi)ga (alhamdulillah desa) ‹yarhamukalloh› deyish, chaqirgan (kishi)ga ijobat qilish (kelish), salomni yoyish, mazlumga yordam berish va qasam ichgan (kishi)ning qasamini rost chiqarishga — buyurdilar; va bizni: oltin uzuklardan, kumushda — yoki: kumush idishda — ichishdan, miyosir (ipak egar-yostiqcha)dan, qassiy (ipakli mato)dan, harir (ipak), debo (zarbof) va istabraq (qalin ipak) kiyishdan — qaytardilar.(ал-Барў ибн Озиб (розияллоҳу анҳу) айтди:) Расулуллоҳ ﷺ бизни етти (иш)га буюрдилар ва етти (иш)дан қайтардилар. Бизни: касални йўқлаш, жанозага эргашиш, аксирган (киши)га (алҳамдулиллаҳ деса) ‹ярҳамукаллоҳ› дейиш, чақирган (киши)га ижобат қилиш (келиш), саломни ёйиш, мазлумга ёрдам бериш ва қасам ичган (киши)нинг қасамини рост чиқаришга — буюрдилар; ва бизни: олтин узуклардан, кумушда — ёки: кумуш идишда — ичишдан, миёсир (ипак эгар-ёстиқча)дан, қассий (ипакли мато)дан, ҳарир (ипак), дебо (зарбоф) ва истабрақ (қалин ипак) кийишдан — қайтардилар.