حَدَّثَنَا حَفْصُ بْنُ عُمَرَ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَشْعَثُ بْنُ سُلَيْمٍ، قَالَ سَمِعْتُ مُعَاوِيَةَ بْنَ سُوَيْدِ بْنِ مُقَرِّنٍ، عَنِ الْبَرَاءِ بْنِ عَازِبٍ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ أَمَرَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِسَبْعٍ، وَنَهَانَا عَنْ سَبْعٍ، نَهَانَا عَنْ خَاتَمِ الذَّهَبِ، وَلُبْسِ الْحَرِيرِ، وَالدِّيبَاجِ، وَالإِسْتَبْرَقِ، وَعَنِ الْقَسِّيِّ، وَالْمِيثَرَةِ، وَأَمَرَنَا أَنْ نَتْبَعَ الْجَنَائِزَ، وَنَعُودَ الْمَرِيضَ، وَنُفْشِيَ السَّلاَمَ.
(al-Baroʼ ibn Ozib (roziyallohu anhu) aytdi:) Rasululloh ﷺ bizni yetti (ish)ga buyurdilar va yetti (ish)dan qaytardilar. Bizni: oltin uzukdan, harir (ipak), debo (zarbof) va istabraq (qalin ipak) kiyishdan, qassiy (ipakli mato)dan va miysara (ipak egar-yostiqcha)dan — qaytardilar; va bizni: janozalarga ergashishga, kasalni yoʻqlashga va salomni yoyishga — buyurdilar.(ал-Барў ибн Озиб (розияллоҳу анҳу) айтди:) Расулуллоҳ ﷺ бизни етти (иш)га буюрдилар ва етти (иш)дан қайтардилар. Бизни: олтин узукдан, ҳарир (ипак), дебо (зарбоф) ва истабрақ (қалин ипак) кийишдан, қассий (ипакли мато)дан ва мийсара (ипак эгар-ёстиқча)дан — қайтардилар; ва бизни: жанозаларга эргашишга, касални йўқлашга ва саломни ёйишга — буюрдилар.