حَدَّثَنَا مُطَرِّفُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ أَبُو مُصْعَبٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ أَبِي الْمَوَالِ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ الْمُنْكَدِرِ، عَنْ جَابِرٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يُعَلِّمُنَا الاِسْتِخَارَةَ فِي الأُمُورِ كُلِّهَا كَالسُّورَةِ مِنَ الْقُرْآنِ " إِذَا هَمَّ بِالأَمْرِ فَلْيَرْكَعْ رَكْعَتَيْنِ، ثُمَّ يَقُولُ اللَّهُمَّ إِنِّي أَسْتَخِيرُكَ بِعِلْمِكَ، وَأَسْتَقْدِرُكَ بِقُدْرَتِكَ، وَأَسْأَلُكَ مِنْ فَضْلِكَ الْعَظِيمِ، فَإِنَّكَ تَقْدِرُ وَلاَ أَقْدِرُ، وَتَعْلَمُ وَلاَ أَعْلَمُ، وَأَنْتَ عَلاَّمُ الْغُيُوبِ، اللَّهُمَّ إِنْ كُنْتَ تَعْلَمُ أَنَّ هَذَا الأَمْرَ خَيْرٌ لِي فِي دِينِي وَمَعَاشِي وَعَاقِبَةِ أَمْرِي ـ أَوْ قَالَ عَاجِلِ أَمْرِي وَآجِلِهِ ـ فَاقْدُرْهُ لِي، وَإِنْ كُنْتَ تَعْلَمُ أَنَّ هَذَا الأَمْرَ شَرٌّ لِي فِي دِينِي وَمَعَاشِي وَعَاقِبَةِ أَمْرِي ـ أَوْ قَالَ فِي عَاجِلِ أَمْرِي وَآجِلِهِ ـ فَاصْرِفْهُ عَنِّي وَاصْرِفْنِي عَنْهُ، وَاقْدُرْ لِيَ الْخَيْرَ حَيْثُ كَانَ، ثُمَّ رَضِّنِي بِهِ. وَيُسَمِّي حَاجَتَهُ ".
(Jobir (roziyallohu anhu) aytdi:) Paygʻambar ﷺ bizga barcha ishlarda istixora (qilish)ni — xuddi Qurʼondan bir surani (oʻrgatgandek) — oʻrgatardilar: «Birortangiz bir ishni qilmoqchi boʻlsa, farzdan boshqa ikki rakat namoz oʻqisin, soʻng (shunday) desin: ‹Allohumma inniy astaxiyruka biilmik, va astaqdiruka biqudratik, va asʼaluka min fazlikal-aziym, fa innaka taqdiru va la aqdir, va taʼlamu va la aʼlam, va anta allamul-gʻuyub. Allohumma in kunta taʼlamu anna hazal-amra xayrun liy fiy diyniy va maoshiy va oqibati amriy — yoki: ojili amriy va ojilihi — faqdurhu liy, va in kunta taʼlamu anna hazal-amra sharrun liy fiy diyniy va maoshiy va oqibati amriy — yoki: fiy ojili amriy va ojilihi — fasrifhu anniy vasrifniy anhu, vaqdur liyal-xayra haysu kana, summa razziniy bih› (Allohim, men Sening ilming bilan Sendan yaxshilik (tanlovi)ni soʻrayman, Sening qudrating bilan menga qudrat tilayman va Sening ulugʻ fazlingdan soʻrayman; chunki Sen qodirsan, men qodir emasman; Sen bilasan, men bilmayman; Sen gʻayblarni juda yaxshi biluvchisan. Allohim, agar Sen bu ishni dinim, hayotim va ishimning oqibati uchun — yoki: ishimning hozir va kelajagida — yaxshi deb bilsang, uni menga muyassar et; agar bu ishni dinim, hayotim va ishimning oqibati uchun — yoki: ishimning hozir va kelajagida — yomon deb bilsang, uni mendan, meni undan burib yubor; va qayerda boʻlsa ham, men uchun yaxshilikni muyassar et, soʻng meni unga rozi qil) — va u (kishi) oʻz hojatini (nomini) aytsin», dedilar.(Жобир (розияллоҳу анҳу) айтди:) Пайғамбар ﷺ бизга барча ишларда истихора (қилиш)ни — худди Қуръондан бир сурани (ўргатгандек) — ўргатардилар: «Бирортангиз бир ишни қилмоқчи бўлса, фарздан бошқа икки ракат намоз ўқисин, сўнг (шундай) десин: ‹Аллоҳумма инний астахийрука биилмик, ва астақдирука биқудратик, ва асъалука мин фазликал-азийм, фа иннака тақдиру ва ла ақдир, ва таъламу ва ла аълам, ва анта алламул-ғуюб. Аллоҳумма ин кунта таъламу анна ҳазал-амра хайрун лий фий дийний ва маоший ва оқибати амрий — ёки: ожили амрий ва ожилиҳи — фақдурҳу лий, ва ин кунта таъламу анна ҳазал-амра шаррун лий фий дийний ва маоший ва оқибати амрий — ёки: фий ожили амрий ва ожилиҳи — фасрифҳу анний васрифний анҳу, вақдур лиял-хайра ҳайсу кана, сумма раззиний биҳ› (Аллоҳим, мен Сенинг илминг билан Сендан яхшилик (танлови)ни сўрайман, Сенинг қудратинг билан менга қудрат тилайман ва Сенинг улуғ фазлингдан сўрайман; чунки Сен қодирсан, мен қодир эмасман; Сен биласан, мен билмайман; Сен ғайбларни жуда яхши билувчисан. Аллоҳим, агар Сен бу ишни диним, ҳаётим ва ишимнинг оқибати учун — ёки: ишимнинг ҳозир ва келажагида — яхши деб билсанг, уни менга муяссар эт; агар бу ишни диним, ҳаётим ва ишимнинг оқибати учун — ёки: ишимнинг ҳозир ва келажагида — ёмон деб билсанг, уни мендан, мени ундан буриб юбор; ва қаерда бўлса ҳам, мен учун яхшиликни муяссар эт, сўнг мени унга рози қил) — ва у (киши) ўз ҳожатини (номини) айцин», дедилар.