حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ قُرَّةَ بْنِ خَالِدٍ، حَدَّثَنِي حُمَيْدُ بْنُ هِلاَلٍ، حَدَّثَنَا أَبُو بُرْدَةَ، عَنْ أَبِي مُوسَى، قَالَ أَقْبَلْتُ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَمَعِي رَجُلاَنِ مِنَ الأَشْعَرِيِّينَ، أَحَدُهُمَا عَنْ يَمِينِي، وَالآخَرُ عَنْ يَسَارِي وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَسْتَاكُ فَكِلاَهُمَا سَأَلَ. فَقَالَ " يَا أَبَا مُوسَى ". أَوْ " يَا عَبْدَ اللَّهِ بْنَ قَيْسٍ ". قَالَ قُلْتُ وَالَّذِي بَعَثَكَ بِالْحَقِّ مَا أَطْلَعَانِي عَلَى مَا فِي أَنْفُسِهِمَا، وَمَا شَعَرْتُ أَنَّهُمَا يَطْلُبَانِ الْعَمَلَ. فَكَأَنِّي أَنْظُرُ إِلَى سِوَاكِهِ تَحْتِ شَفَتِهِ قَلَصَتْ فَقَالَ " لَنْ ـ أَوْ ـ لاَ نَسْتَعْمِلُ عَلَى عَمَلِنَا مَنْ أَرَادَهُ، وَلَكِنِ اذْهَبْ أَنْتَ يَا أَبَا مُوسَى ـ أَوْ يَا عَبْدَ اللَّهِ بْنَ قَيْسٍ ـ إِلَى الْيَمَنِ ". ثُمَّ أَتْبَعَهُ مُعَاذُ بْنُ جَبَلٍ، فَلَمَّا قَدِمَ عَلَيْهِ أَلْقَى لَهُ وِسَادَةً قَالَ انْزِلْ، وَإِذَا رَجُلٌ عِنْدَهُ مُوثَقٌ. قَالَ مَا هَذَا قَالَ كَانَ يَهُودِيًّا فَأَسْلَمَ ثُمَّ تَهَوَّدَ. قَالَ اجْلِسْ. قَالَ لاَ أَجْلِسُ حَتَّى يُقْتَلَ. قَضَاءُ اللَّهِ وَرَسُولِهِ. ثَلاَثَ مَرَّاتٍ، فَأَمَرَ بِهِ فَقُتِلَ، ثُمَّ تَذَاكَرْنَا قِيَامَ اللَّيْلِ، فَقَالَ أَحَدُهُمَا أَمَّا أَنَا فَأَقُومُ وَأَنَامُ، وَأَرْجُو فِي نَوْمَتِي مَا أَرْجُو فِي قَوْمَتِي.
(Abu Burda rivoyat qildiki, Abu Muso (roziyallohu anhu) aytdi:) Men Paygʻambar ﷺning huzurlariga keldim; men bilan ashʼariylardan ikki kishi bor edi — biri oʻng tomonimda, biri chap tomonimda. Rasululloh ﷺ misvok (tish tozalagich) ishlatib turardilar. Ikkovi ham (amaldorlik) soʻradi. U zot: «Ey Abu Muso», — yoki: «Ey Abdulloh ibn Qays», — dedilar. Men: «Seni haq bilan yuborgan Zotga qasamki, ular ikkovi koʻngillaridagi (niyat)ni menga aytmagan edilar, men ularning amal (lavozim) izlayotganini ham sezmagan edim», dedim. (Abu Muso aytdi:) Goʻyo men hozir ham U zotning labi ostidagi misvoklarini — (lablari) tortilgan holda — koʻrib turgandekman. U zot: «Biz oʻz ishimizga uni (oʻzi) istagan kishini hech (qoʻymaymiz)» — yoki: «qoʻymaymiz. Lekin sen bor, ey Abu Muso, — yoki: ey Abdulloh ibn Qays, — Yamanga (hokim boʻlib)», dedilar. Soʻng U zot uning ketidan Muoz ibn Jabalni (ham) yubordilar. (Muoz) uning huzuriga kelganida, (Abu Muso) unga bir yostiq tashlab: «Tush (oʻtir)», dedi. Mana, uning yonida (zanjir bilan) bogʻlangan bir kishi (bor) edi. (Muoz): «Bu nima (kim)?» dedi. (Abu Muso): «U yahudiy edi, soʻng islom keltirdi, soʻng (yana) yahudiylikka qaytdi (murtad boʻldi)», dedi. (Muoz): «Oʻtir», dedi. (Abu Muso): «(Yoʻq,) u oʻldirilmaguncha oʻtirmayman — (bu) Alloh va Rasulining hukmidir», dedi — uch marta. Bas, u (kishi) haqida (buyruq berildi) va u oʻldirildi. Soʻng biz tungi (qiyom) namozini muzokara qildik. Ulardan biri (Muoz): «Men esa (bir oz) turaman va (bir oz) uxlayman; uyqumdan ham — (xuddi) qiyomimdan umid qilgan (savob)imdek — umid qilaman», dedi.(Абу Бурда ривоят қилдики, Абу Мусо (розияллоҳу анҳу) айтди:) Мен Пайғамбар ﷺнинг ҳузурларига келдим; мен билан ашъарийлардан икки киши бор эди — бири ўнг томонимда, бири чап томонимда. Расулуллоҳ ﷺ мисвок (тиш тозалагич) ишлатиб турардилар. Иккови ҳам (амалдорлик) сўради. У зот: «Эй Абу Мусо», — ёки: «Эй Абдуллоҳ ибн Қайс», — дедилар. Мен: «Сени ҳақ билан юборган Зотга қасамки, улар иккови кўнгилларидаги (ният)ни менга айтмаган эдилар, мен уларнинг амал (лавозим) излаётганини ҳам сезмаган эдим», дедим. (Абу Мусо айтди:) Гўё мен ҳозир ҳам У зотнинг лаби остидаги мисвокларини — (лаблари) тортилган ҳолда — кўриб тургандекман. У зот: «Биз ўз ишимизга уни (ўзи) истаган кишини ҳеч (қўймаймиз)» — ёки: «қўймаймиз. Лекин сен бор, эй Абу Мусо, — ёки: эй Абдуллоҳ ибн Қайс, — Яманга (ҳоким бўлиб)», дедилар. Сўнг У зот унинг кетидан Муоз ибн Жабални (ҳам) юбордилар. (Муоз) унинг ҳузурига келганида, (Абу Мусо) унга бир ёстиқ ташлаб: «Туш (ўтир)», деди. Мана, унинг ёнида (занжир билан) боғланган бир киши (бор) эди. (Муоз): «Бу нима (ким)?» деди. (Абу Мусо): «У яҳудий эди, сўнг ислом келтирди, сўнг (яна) яҳудийликка қайтди (муртад бўлди)», деди. (Муоз): «Ўтир», деди. (Абу Мусо): «(Йўқ,) у ўлдирилмагунча ўтирмайман — (бу) Аллоҳ ва Расулининг ҳукмидир», деди — уч марта. Бас, у (киши) ҳақида (буйруқ берилди) ва у ўлдирилди. Сўнг биз тунги (қиём) намозини музокара қилдик. Улардан бири (Муоз): «Мен эса (бир оз) тураман ва (бир оз) ухлайман; уйқумдан ҳам — (худди) қиёмимдан умид қилган (савоб)имдек — умид қиламан», деди.