حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، حَدَّثَنِي عَطَاءٌ، عَنْ عُبَيْدِ بْنِ عُمَيْرٍ، قَالَ اسْتَأْذَنَ أَبُو مُوسَى عَلَى عُمَرَ فَكَأَنَّهُ وَجَدَهُ مَشْغُولاً فَرَجَعَ، فَقَالَ عُمَرُ أَلَمْ أَسْمَعْ صَوْتَ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ قَيْسٍ، ائْذَنُوا لَهُ. فَدُعِيَ لَهُ فَقَالَ مَا حَمَلَكَ عَلَى مَا صَنَعْتَ فَقَالَ إِنَّا كُنَّا نُؤْمَرُ بِهَذَا. قَالَ فَأْتِنِي عَلَى هَذَا بِبَيِّنَةٍ أَوْ لأَفْعَلَنَّ بِكَ. فَانْطَلَقَ إِلَى مَجْلِسٍ مِنَ الأَنْصَارِ فَقَالُوا لاَ يَشْهَدُ إِلاَّ أَصَاغِرُنَا. فَقَامَ أَبُو سَعِيدٍ الْخُدْرِيُّ فَقَالَ قَدْ كُنَّا نُؤْمَرُ بِهَذَا. فَقَالَ عُمَرُ خَفِيَ عَلَىَّ هَذَا مِنْ أَمْرِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم، أَلْهَانِي الصَّفْقُ بِالأَسْوَاقِ.
Ubayd ibn Umayr (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadi: U aytdi: «Abu Muso Umar (roziyallohu anhu)ning huzuriga kirishga izn soʻradi. Goʻyo uni band holatda topdi shekilli, qaytib ketdi. Umar: ‹Abdulloh ibn Qaysning ovozini eshitmadimmi? Unga izn beringlar› dedi. Soʻng u chaqirildi va (Umar) unga: ‹Seni qilgan ishingga (qaytib ketishingga) nima undadi?› dedi. U: ‹Biz shunday qilishga buyurilar edik› dedi. (Umar): ‹Bunga menga hujjat keltir, aks holda, men senga shunday-shunday qilaman› dedi. Shunda u ansorlarning bir majlisiga bordi. Ular: ‹Bunga faqat eng kichigimiz guvohlik beradi› dedilar. Abu Said al-Xudriy turib: ‹Biz shunday qilishga buyurilar edik› dedi. Umar: ‹Nabiy ﷺ ning ishidan bu menga maxfiy qolibdi. Bozorlardagi savdo-sotiq meni (bundan) mashgʻul qilib qoʻygan ekan› dedi.»Убайд ибн Умайр (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинади: У айтди: «Абу Мусо Умар (розияллоҳу анҳу)нинг ҳузурига киришга изн сўради. Гўё уни банд ҳолатда топди шекилли, қайтиб кетди. Умар: ‹Абдуллоҳ ибн Қайснинг овозини эшитмадимми? Унга изн беринглар› деди. Сўнг у чақирилди ва (Умар) унга: ‹Сени қилган ишингга (қайтиб кетишингга) нима ундади?› деди. У: ‹Биз шундай қилишга буюрилар эдик› деди. (Умар): ‹Бунга менга ҳужжат келтир, акс ҳолда, мен сенга шундай-шундай қиламан› деди. Шунда у ансорларнинг бир мажлисига борди. Улар: ‹Бунга фақат энг кичигимиз гувоҳлик беради› дедилар. Абу Саид ал-Худрий туриб: ‹Биз шундай қилишга буюрилар эдик› деди. Умар: ‹Набий ﷺ нинг ишидан бу менга махфий қолибди. Бозорлардаги савдо-сотиқ мени (бундан) машғул қилиб қўйган экан› деди.»