حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعْدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنِي عَمِّي، حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ صَالِحٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَنَسُ بْنُ مَالِكٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَرْسَلَ إِلَى الأَنْصَارِ فَجَمَعَهُمْ فِي قُبَّةٍ وَقَالَ لَهُمُ " اصْبِرُوا حَتَّى تَلْقَوُا اللَّهَ وَرَسُولَهُ، فَإِنِّي عَلَى الْحَوْضِ ".
(Anas ibn Molik (roziyallohu anhu) (rivoyat qildiki,)) Rasululloh ﷺ ansorlarga (odam) yuborib, ularni bir qubba (chodir)da toʻpladilar-da, ularga: «(Mendan keyin oʻzgalarga imtiyoz berilishiga) sabr qilinglar — toki Allohga va Uning Rasuliga yoʻliqqaningizga qadar; chunki men Havz (Kavsar havzi) ustida (sizlarni kutib turaman)», dedilar.(Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу) (ривоят қилдики,)) Расулуллоҳ ﷺ ансорларга (одам) юбориб, уларни бир қубба (чодир)да тўпладилар-да, уларга: «(Мендан кейин ўзгаларга имтиёз берилишига) сабр қилинглар — токи Аллоҳга ва Унинг Расулига йўлиққанингизга қадар; чунки мен Ҳавз (Кавсар ҳавзи) устида (сизларни кутиб тураман)», дедилар.