حَدَّثَنَا أَبُو نُعَيْمٍ، حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " يَقُولُ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ الصَّوْمُ لِي وَأَنَا أَجْزِي بِهِ يَدَعُ شَهْوَتَهُ وَأَكْلَهُ وَشُرْبَهُ مِنْ أَجْلِي، وَالصَّوْمُ جُنَّةٌ، وَلِلصَّائِمِ فَرْحَتَانِ فَرْحَةٌ حِينَ يُفْطِرُ وَفَرْحَةٌ حِينَ يَلْقَى رَبَّهُ، وَلَخَلُوفُ فَمِ الصَّائِمِ أَطْيَبُ عِنْدَ اللَّهِ مِنْ رِيحِ الْمِسْكِ ".
(Abu Hurayra (roziyallohu anhu) Paygʻambar ﷺdan (rivoyat qildiki,) U zot: «Alloh azza va jalla: ‹Roʻza — Men uchundir va uning (ajrini) Men beraman; (banda) oʻz shahvatini, yeyishini va ichishini Mening (rizoyatim) uchun tark qiladi›, deydi. Roʻza — qalqondir; roʻzador uchun ikki quvonch bor: bir quvonch — u iftor qilganida, bir quvonch — u Robbiga yoʻliqqanida. Roʻzadorning ogʻzi hidi — Allohning huzurida misk hididan koʻra xushboʻyroqdir», dedilar.)(Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу) Пайғамбар ﷺдан (ривоят қилдики,) У зот: «Аллоҳ азза ва жалла: ‹Рўза — Мен учундир ва унинг (ажрини) Мен бераман; (банда) ўз шаҳватини, ейишини ва ичишини Менинг (ризоятим) учун тарк қилади›, дейди. Рўза — қалқондир; рўзадор учун икки қувонч бор: бир қувонч — у ифтор қилганида, бир қувонч — у Роббига йўлиққанида. Рўзадорнинг оғзи ҳиди — Аллоҳнинг ҳузурида миск ҳидидан кўра хушбўйроқдир», дедилар.)