حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنْ هَمَّامٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " بَيْنَمَا أَيُّوبُ يَغْتَسِلُ عُرْيَانًا خَرَّ عَلَيْهِ رِجْلُ جَرَادٍ مِنْ ذَهَبٍ فَجَعَلَ يَحْثِي فِي ثَوْبِهِ، فَنَادَى رَبُّهُ يَا أَيُّوبُ أَلَمْ أَكُنْ أَغْنَيْتُكَ عَمَّا تَرَى قَالَ بَلَى يَا رَبِّ وَلَكِنْ لاَ غِنَى بِي عَنْ بَرَكَتِكَ ".
(Abu Hurayra (roziyallohu anhu) Paygʻambar ﷺdan (rivoyat qildiki,) U zot: «Ayyub yalangʻoch holda choʻmilayotgan ekan, uning ustiga oltindan (yasalgan) bir toʻp chigirtka (yogʻilib) tushdi; bas, u (Ayyub) uni kiyimiga hovuchlab (yigʻa) boshladi. Shunda Robbi unga nido qildi: ‹Ey Ayyub, Men seni — koʻrayotgan narsangdan — boy (behojat) qilmaganmidim?› (Ayyub): ‹Ha, ey Robbim; lekin Sening barakatingdan menga behojatlik yoʻq (men Sening barakatingga muhtojman)›, dedi», dedilar.)(Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу) Пайғамбар ﷺдан (ривоят қилдики,) У зот: «Айюб яланғоч ҳолда чўмилаётган экан, унинг устига олтиндан (ясалган) бир тўп чигиртка (ёғилиб) тушди; бас, у (Айюб) уни кийимига ҳовучлаб (йиға) бошлади. Шунда Робби унга нидо қилди: ‹Эй Айюб, Мен сени — кўраётган нарсангдан — бой (беҳожат) қилмаганмидим?› (Айюб): ‹Ҳа, эй Роббим; лекин Сенинг баракатингдан менга беҳожатлик йўқ (мен Сенинг баракатингга муҳтожман)›, деди», дедилар.)