حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ أُتِيَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بِرَجُلٍ وَامْرَأَةٍ مِنَ الْيَهُودِ قَدْ زَنَيَا فَقَالَ لِلْيَهُودِ " مَا تَصْنَعُونَ بِهِمَا ". قَالُوا نُسَخِّمُ وُجُوهَهُمَا وَنُخْزِيهِمَا. قَالَ " [quran sura="3" aya_start="93" aya_end="93"]{فَأْتُوا بِالتَّوْرَاةِ فَاتْلُوهَا إِنْ كُنْتُمْ صَادِقِينَ} ". فَجَاءُوا فَقَالُوا لِرَجُلٍ مِمَّنْ يَرْضَوْنَ يَا أَعْوَرُ اقْرَأْ. فَقَرَأَ حَتَّى انْتَهَى عَلَى مَوْضِعٍ مِنْهَا فَوَضَعَ يَدَهُ عَلَيْهِ. قَالَ " ارْفَعْ يَدَكَ ". فَرَفَعَ يَدَهُ فَإِذَا فِيهِ آيَةُ الرَّجْمِ تَلُوحُ فَقَالَ يَا مُحَمَّدُ إِنَّ عَلَيْهِمَا الرَّجْمَ. وَلَكِنَّا نُكَاتِمُهُ بَيْنَنَا. فَأَمَرَ بِهِمَا فَرُجِمَا، فَرَأَيْتُهُ يُجَانِئُ عَلَيْهَا الْحِجَارَةَ.
(Ibn Umar (roziyallohu anhumo) aytdi:) Paygʻambar ﷺning oldilariga yahudiylardan zino qilgan bir erkak va bir ayol keltirildi. Bas, U zot yahudiylarga: «Sizlar bu ikkovini nima qilasizlar?» dedilar. Ular: «Biz ularning yuzlarini qoraytiramiz va ularni sharmanda qilamiz», dedilar. U zot: «‹Bas, agar rost soʻzlovchi boʻlsangiz, Tavrotni keltirib, uni tilovat qilinglar› (Oli Imron surasi, 93-oyat)», dedilar. Bas, ular (Tavrotni) keltirib, oʻzlari rozi boʻlgan kishilardan biriga: «Ey koʻr (bir koʻzli), oʻqi!» dedilar. Bas, u oʻqidi — toki undagi bir joyga yetganida, qoʻlini uning ustiga qoʻydi. U zot: «Qoʻlingni koʻtar!» dedilar. Bas, u qoʻlini koʻtardi — mana, unda rajm oyati yarqirab turardi. Shunda u (qori): «Ey Muhammad, albatta ular ikkoviga rajm (toshboʻron) bor; lekin biz uni oʻzaro yashirar edik», dedi. Bas, U zot ular ikkoviga (rajmni) buyurdilar; ular toshboʻron qilindi. Bas, men uni (erkakni) — (ayolning) ustiga (egilib) toshlardan (himoya qilib) panalaganini — koʻrdim.(Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо) айтди:) Пайғамбар ﷺнинг олдиларига яҳудийлардан зино қилган бир эркак ва бир аёл келтирилди. Бас, У зот яҳудийларга: «Сизлар бу икковини нима қиласизлар?» дедилар. Улар: «Биз уларнинг юзларини қорайтирамиз ва уларни шарманда қиламиз», дедилар. У зот: «‹Бас, агар рост сўзловчи бўлсангиз, Тавротни келтириб, уни тиловат қилинглар› (Оли Имрон сураси, 93-оят)», дедилар. Бас, улар (Тавротни) келтириб, ўзлари рози бўлган кишилардан бирига: «Эй кўр (бир кўзли), ўқи!» дедилар. Бас, у ўқиди — токи ундаги бир жойга етганида, қўлини унинг устига қўйди. У зот: «Қўлингни кўтар!» дедилар. Бас, у қўлини кўтарди — мана, унда ражм ояти ярқираб турарди. Шунда у (қори): «Эй Муҳаммад, албатта улар икковига ражм (тошбўрон) бор; лекин биз уни ўзаро яширар эдик», деди. Бас, У зот улар икковига (ражмни) буюрдилар; улар тошбўрон қилинди. Бас, мен уни (эркакни) — (аёлнинг) устига (эгилиб) тошлардан (ҳимоя қилиб) паналаганини — кўрдим.