ثنا مُحَمَّدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ الْفَارِسِيُّ , نَا مُحَمَّدُ بْنُ الْعَبَّاسِ بْنِ مُعَاوِيَةَ السَّكُونِيُّ , نَا الرَّبِيعُ بْنُ رَوْحٍ , نَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ عَيَّاشٍ , عَنْ عَطَاءِ بْنِ عَجْلانَ , عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ الْهَمْدَانِيِّ ، عَنْ عَاصِمِ بْنِ ضَمْرَةَ , عَنْ عَلِيٍّ , قَالَ : كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ " إِذَا أُتِيَ بِالْجِنَازَةِ لَمْ يَسْئَلْ عَنْ شَيْءٍ مِنْ عَمَلِ الرَّجُلِ وَيَسْأَلُ عَنْ دَيْنِهِ , فَإِنْ قِيلَ : عَلَيْهِ دَيْنٌ كَفَّ عَنِ الصَّلاةِ عَلَيْهِ , وَإِنْ قِيلَ : لَيْسَ عَلَيْهِ دَيْنٌ صَلَّى عَلَيْهِ , فَأُتِيَ بِجِنَازَةٍ فَلَمَّا قَامَ لِيُكَبِّرَ سَأَلَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَصْحَابَهُ : هَلْ عَلَى صَاحِبِكُمْ دَيْنٌ ؟ ، قَالُوا : دِينَارَانِ , فَعَدَلَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ عَنْهُ ، وَقَالَ : صَلُّوا عَلَى صَاحِبِكُمْ ، فَقَالَ عَلِيُّ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ : هُمَا عَلَيَّ يَا رَسُولَ اللَّهِ ، بَرِئَ مِنْهُمَا , فَتَقَدَّمَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَصَلَّى عَلَيْهِ ، ثُمَّ قَالَ لِعَلِيِّ بْنِ أَبِي طَالِبٍ : جَزَاكَ اللَّهُ خَيْرًا , فَكَّ اللَّهُ رِهَانَكَ كَمَا فَكَكْتَ رِهَانَ أَخِيكَ , إِنَّهُ لَيْسَ مِنْ مَيِّتٍ يَمُوتُ وَعَلَيْهِ دَيْنٌ إِلا وَهُوَ مُرْتَهَنٌ بِدَيْنِهِ , وَمَنْ فَكَّ رِهَانَ مَيِّتٍ فَكَّ اللَّهُ رِهَانَهُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ , فَقَالَ بَعْضُهُمْ : هَذَا لِعَلِيٍّ عَلَيْهِ السَّلامُ خَاصَّةً أَمْ لِلْمُسْلِمِينَ عَامَّةً ؟ ، فَقَالَ : بَلْ لِلْمُسْلِمِينَ عَامَّةً "
Ali (roziyallohu anhu) dedi: Rasululloh ﷺ huzurlariga janoza keltirilsa, u zot kishining amalidan biror narsa haqida soʻramas, balki uning qarzi haqida soʻrar edilar. Agar: «Zimmasida qarz bor», deyilsa, unga namoz oʻqishdan tiyilar edilar; agar: «Zimmasida qarz yoʻq», deyilsa, unga namoz oʻqir edilar. Bir janoza keltirildi. U zot takbir aytish uchun turganlarida sahobalaridan: «Sherigingizning zimmasida qarz bormi?» deb soʻradilar. Ular: «Ikki dinor», dedilar. Shunda Rasululloh ﷺ undan chetlanib: «Sherigingizga oʻzlaringiz namoz oʻqinglar», dedilar. Ali (roziyallohu anhu): «U ikkovi mening zimmamda, ey Rasululloh, u ulardan xolidir», dedi. Shunda Rasululloh ﷺ oldinga oʻtib, unga namoz oʻqidilar, soʻng Ali ibn Abu Tolibga: «Alloh senga yaxshi mukofot bersin; sen birodaringning garovini boʻshatganingdek, Alloh ham sening garovingni boʻshatsin. Zimmasida qarz boʻlgan holda vafot etgan hech bir mayyit yoʻqki, u qarzi bilan garovga qoʻyilgan boʻlmasa. Kim bir mayyitning garovini boʻshatsa, Alloh qiyomat kuni uning garovini boʻshatadi», dedilar. Ulardan biri: «Bu Aliga xosmi yoki umuman musulmonlargami?» dedi. U zot: «Balki umuman musulmonlarga», dedilar.Али (розияллоҳу анҳу) деди: Расулуллоҳ ﷺ ҳузурларига жаноза келтирилса, у зот кишининг амалидан бирор нарса ҳақида сўрамас, балки унинг қарзи ҳақида сўрар эдилар. Агар: «Зиммасида қарз бор», дейилса, унга намоз ўқишдан тийилар эдилар; агар: «Зиммасида қарз йўқ», дейилса, унга намоз ўқир эдилар. Бир жаноза келтирилди. У зот такбир айтиш учун турганларида саҳобаларидан: «Шеригингизнинг зиммасида қарз борми?» деб сўрадилар. Улар: «Икки динор», дедилар. Шунда Расулуллоҳ ﷺ ундан четланиб: «Шеригингизга ўзларингиз намоз ўқинглар», дедилар. Али (розияллоҳу анҳу): «У иккови менинг зиммамда, эй Расулуллоҳ, у улардан холидир», деди. Шунда Расулуллоҳ ﷺ олдинга ўтиб, унга намоз ўқидилар, сўнг Али ибн Абу Толибга: «Аллоҳ сенга яхши мукофот берсин; сен биродарингнинг гаровини бўшатганингдек, Аллоҳ ҳам сенинг гаровингни бўшатсин. Зиммасида қарз бўлган ҳолда вафот этган ҳеч бир маййит йўқки, у қарзи билан гаровга қўйилган бўлмаса. Ким бир маййитнинг гаровини бўшатса, Аллоҳ қиёмат куни унинг гаровини бўшатади», дедилар. Улардан бири: «Бу Алига хосми ёки умуман мусулмонларгами?» деди. У зот: «Балки умуман мусулмонларга», дедилар.