نَا أَبُو الْحَسَنِ عَلِيُّ بْنُ مُحَمَّدٍ الْمِصْرِيُّ , نَا يَحْيَى بْنُ أَيُّوبَ الْعَلافُ , حَدَّثَنِي سَعِيدُ بْنُ عُفَيْرٍ , حَدَّثَنِي يَحْيَى بْنُ فُلَيْحِ بْنِ سُلَيْمَانَ , حَدَّثَنِي ثَوْرُ بْنُ زَيْدٍ , عَنْ عِكْرِمَةَ , عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ ، " أَنَّ الشُّرَّابَ كَانُوا يُضْرَبُونَ فِي عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بِالأَيْدِي وَالنِّعَالِ وَبِالْعُصِيِّ , ثُمَّ تُوُفِّيَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ ، فَكَانَ فِي خِلافَةِ أَبِي بَكْرٍ أَكْثَرُ مِنْهُمْ فِي عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ , فَكَانَ أَبُو بَكْرٍ يَجْلِدُهُمْ أَرْبَعِينَ حَتَّى تُوُفِّيَ , فَكَانَ عُمَرُ مِنْ بَعْدِهِ فَجَلَدَهُمْ أَرْبَعِينَ كَذَلِكَ , حَتَّى أُتِيَ بِرَجُلٍ مِنَ الْمُهَاجِرِينَ الأَوَّلِينَ وَقَدْ شَرِبَ , فَأَمَرَ بِهِ أَنْ يُجْلَدَ , فَقَالَ : لِمَ تَجْلِدُنِي ؟ بَيْنِي وَبَيْنَكَ كِتَابُ اللَّهِ , فَقَالَ عُمَرُ : وَأَيُّ كِتَابِ اللَّهِ تَجِدُ أَنْ لا أَجْلِدَكَ , فَقَالَ لَهُ : إِنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ يَقُولُ فِي كِتَابِهِ : لَيْسَ عَلَى الَّذِينَ آمَنُوا وَعَمِلُوا الصَّالِحَاتِ جُنَاحٌ فِيمَا طَعِمُوا , فَأَنَا مِنَ الَّذِينَ آمَنُوا وَعَمِلُوا الصَّالِحَاتِ ، ثُمَّ اتَّقَوْا وَآمَنُوا ثُمَّ اتَّقَوْا وَأَحْسَنُوا , وَاللَّهُ يُحِبُّ الْمُحْسِنِينَ , شَهِدْتُ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بَدْرًا , وَأُحُدًا , وَالْخَنْدَقَ , وَالْمَشَاهِدَ , فَقَالَ عُمَرُ : أَلا تَرُدُّونَ عَلَيْهِ مَا يَقُولُ ؟ فَقَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ : " إِنَّ هَؤُلاءِ الآيَاتِ أنزلت عُذْرًا لِلْمَاضِينَ وَحَجَّةً عَلَى الْمُنَافِقِينَ ، لأَنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ يَقُولُ : يَأَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا إِنَّمَا الْخَمْرُ وَالْمَيْسِرُ الآيَةَ , ثُمَّ قَرَأَ حَتَّى أَنْفَذَ الآيَةَ الأُخْرَى , فَإِنْ كَانَ مِنَ : الَّذِينَ آمَنُوا وَعَمِلُوا الصَّالِحَاتِ الآيَةَ , فَإِنَّ اللَّهَ قَدْ نَهَاهُ أَنْ يَشْرَبَ الْخَمْرَ , فَقَالَ عُمَرُ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ : صَدَقْتَ , مَاذَا تَرَوْنَ ؟ قَالَ عَلِيُّ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ : إِنَّهُ إِذَا شَرِبَ سَكِرَ , وَإِذَا سَكِرَ هَذِيَ , وَإِذَا هَذِيَ افْتَرَى , وَعَلَى الْمُفْتَرِي ثَمَانُونَ جَلْدَةً , فَأَمَرَ بِهِ عُمَرُ فَجُلِدَ ثَمَانِينَ
Ibn Abbosdan rivoyat qilinadiki, Rasululloh ﷺ zamonlarida ichkilik ichuvchilar qoʻllar, poyabzallar va tayoqlar bilan urilar edi. Soʻng Rasululloh ﷺ vafot etdilar. Abu Bakrning xalifaligida ular Rasululloh ﷺ zamonlaridagidan koʻpaydi va Abu Bakr vafotigacha ularga qirq (darra)dan urdi. Undan keyin Umar boʻldi va u ham ularga xuddi shunday qirq (darra)dan urdi. Nihoyat uning oldiga muhojirlarning avvalgilaridan boʻlgan, ichkilik ichgan bir kishi keltirildi va u unga darra urishga buyurdi. U: «Nega meni urasan? Sen bilan mening oramizda Allohning Kitobi (hakam boʻlsin)», dedi. Umar: «Allohning Kitobining qaysi joyida meni seni urmasligimga (buyurilganini) topasan?» dedi. U unga: «Alloh azza va jalla oʻz Kitobida: iymon keltirgan va yaxshi amallar qilganlarga tanovul qilgan narsalarida gunoh yoʻq, deydi. Men esa iymon keltirib, yaxshi amallar qilganlardanman; soʻng taqvo qilib, iymon keltirdim, soʻng taqvo qilib, yaxshilik qildim; Alloh esa yaxshilik qiluvchilarni sevadi. Men Rasululloh ﷺ bilan birga Badrda, Uhudda, Xandaqda va (boshqa) jangchilarda hozir boʻlganman», dedi. Umar: «Uning aytayotganiga javob qaytarmaysizlarmi?» dedi. Ibn Abbos: «Bu oyatlar oʻtganlar uchun uzr, munofiqlarga esa hujjat qilib nozil qilingan. Chunki Alloh azza va jalla: ey iymon keltirganlar, albatta xamr va qimor... — deydi», dedi va oyatni oxirigacha oʻqidi. Soʻng: «Agar u iymon keltirib, yaxshi amallar qilganlardan boʻlsa, Alloh unga xamr ichishni man qilgan-ku», dedi. Umar (roziyallohu anhu): «Rost aytding. Endi qanday deb bilasizlar?» dedi. Ali (roziyallohu anhu): «U ichsa mast boʻladi, mast boʻlsa alahsiraydi, alahsirasa boʻhton qiladi; boʻhtonchiga esa sakson darra (bor)», dedi. Shunda Umar buyurdi va unga sakson (darra) urildi.Ибн Аббосдан ривоят қилинадики, Расулуллоҳ ﷺ замонларида ичкилик ичувчилар қўллар, поябзаллар ва таёқлар билан урилар эди. Сўнг Расулуллоҳ ﷺ вафот этдилар. Абу Бакрнинг халифалигида улар Расулуллоҳ ﷺ замонларидагидан кўпайди ва Абу Бакр вафотигача уларга қирқ (дарра)дан урди. Ундан кейин Умар бўлди ва у ҳам уларга худди шундай қирқ (дарра)дан урди. Ниҳоят унинг олдига муҳожирларнинг аввалгиларидан бўлган, ичкилик ичган бир киши келтирилди ва у унга дарра уришга буюрди. У: «Нега мени урасан? Сен билан менинг орамизда Аллоҳнинг Китоби (ҳакам бўлсин)», деди. Умар: «Аллоҳнинг Китобининг қайси жойида мени сени урмаслигимга (буюрилганини) топасан?» деди. У унга: «Аллоҳ азза ва жалла ўз Китобида: иймон келтирган ва яхши амаллар қилганларга тановул қилган нарсаларида гуноҳ йўқ, дейди. Мен эса иймон келтириб, яхши амаллар қилганларданман; сўнг тақво қилиб, иймон келтирдим, сўнг тақво қилиб, яхшилик қилдим; Аллоҳ эса яхшилик қилувчиларни севади. Мен Расулуллоҳ ﷺ билан бирга Бадрда, Уҳудда, Хандақда ва (бошқа) жангчиларда ҳозир бўлганман», деди. Умар: «Унинг айтаётганига жавоб қайтармайсизларми?» деди. Ибн Аббос: «Бу оятлар ўтганлар учун узр, мунофиқларга эса ҳужжат қилиб нозил қилинган. Чунки Аллоҳ азза ва жалла: эй иймон келтирганлар, албатта хамр ва қимор... — дейди», деди ва оятни охиригача ўқиди. Сўнг: «Агар у иймон келтириб, яхши амаллар қилганлардан бўлса, Аллоҳ унга хамр ичишни ман қилган-ку», деди. Умар (розияллоҳу анҳу): «Рост айтдинг. Энди қандай деб биласизлар?» деди. Али (розияллоҳу анҳу): «У ичса маст бўлади, маст бўлса алаҳсирайди, алаҳсираса бўҳтон қилади; бўҳтончига эса саксон дарра (бор)», деди. Шунда Умар буюрди ва унга саксон (дарра) урилди.