حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يُوسُفَ ، حَدَّثَنَا الْأَوْزَاعِيُّ ، عَنْ الزُّهْرِيِّ ، عَنْ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ السَّاعِدِيِّ ، أَخْبَرَهُ أَنَّ رَجُلًا اطَّلَعَ مِنْ جُحْرٍ فِي حُجْرَةِ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَمَعَ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مِدْرَى يُخَلِّلُ بِهَا رَأْسَهُ، فَرَآهُ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، فَقَالَ : " لَوْ أَعْلَمُ أَنَّكَ تَنْظُرُنِي، لَطَعَنْتُ بِهَا فِي عَيْنَيْكَ ". وَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ : " إِنَّمَا جُعِلَ الْإِذْنُ مِنْ أَجْلِ النَّظَرِ "
Sahl ibn Saʼd as-Soidiy (roziyallohu anhu) xabar berdiki, bir kishi Nabiy ﷺning hujralaridagi teshikdan (ichkariga) qaradi. Rasululloh ﷺning qoʻllarida boshlarini taraydigan bir tarogʻ (asbob) bor edi. Rasululloh ﷺ uni koʻrganlarida: «Agar sen meni (poylab) qarayotganingni bilganimda, uni koʻzingga sanchgan boʻlardim», dedilar. Hamda Rasululloh ﷺ: «Ruxsat soʻrash faqat (begona) nigohdan (saqlanish) uchun joriy qilingan», dedilar.Саҳл ибн Саъд ас-Соидий (розияллоҳу анҳу) хабар бердики, бир киши Набий ﷺнинг ҳужраларидаги тешикдан (ичкарига) қаради. Расулуллоҳ ﷺнинг қўлларида бошларини тарайдиган бир тароғ (асбоб) бор эди. Расулуллоҳ ﷺ уни кўрганларида: «Агар сен мени (пойлаб) қараётганингни билганимда, уни кўзингга санчган бўлардим», дедилар. Ҳамда Расулуллоҳ ﷺ: «Рухсат сўраш фақат (бегона) нигоҳдан (сақланиш) учун жорий қилинган», дедилар.