أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَوْنٍ ، عَنْ خَالِدِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ يَزِيدَ أَبِي مَسْلَمَةَ ، عَنْ أَبِي نَضْرَةَ ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ ، قَالَ : قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ : " أَمَّا أَهْلُ النَّارِ الَّذِينَ هُمْ أَهْلُ النَّارِ، فَإِنَّهُمْ لَا يَمُوتُونَ فِي النَّارِ، وَأَمَّا نَاسٌ مِنَ النَّاسِ، فَإِنَّ النَّارَ تُصِيبُهُمْ عَلَى قَدْرِ ذُنُوبِهِمْ، فَيُحْرَقُونَ فِيهَا حَتَّى إِذَا صَارُوا فَحْمًا، أُذِنَ فِي الشَّفَاعَةِ فَيَخْرُجُونَ مِنَ النَّارِ ضَبَائِرَ ضَبَائِرَ، فَيُنْثَرُونَ عَلَى أَنْهَارِ الْجَنَّةِ. فَيُقَالُ لِأَهْلِ الْجَنَّةِ : يُفِيضُوا عَلَيْهِمْ مِنَ الْمَاءِ. قَالَ : فَيُفِيضُونَ عَلَيْهِمْ فَتَنْبُتُ لُحُومُهُمْ كَمَا تَنْبُتُ الْحِبَّةُ فِي حَمِيلِ السَّيْلِ "
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu) aytdi: Rasululloh ﷺ: «Doʻzax ahli boʻlgan doʻzax ahliga kelsak, ular doʻzaxda oʻlmaydilar. Odamlardan baʼzilariga kelsak, doʻzax ularga gunohlari miqdoricha yetadi va ular unda kuydiriladi — toki koʻmirga aylanganlarida, shafoatga izn beriladi va ular doʻzaxdan toʻda-toʻda chiqariladi, soʻng jannat daryolariga sochiladi. Jannat ahliga: ‹Ularning ustiga suv quyinglar!› deyiladi», dedilar. (Rovi) aytdi: U zot dedilar: «Bas, ular ularning ustiga suv quyadilar va ularning goʻshtlari — sel oqizigʻidagi urugʻ unib chiqqanidek — unib chiqadi».Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу) айтди: Расулуллоҳ ﷺ: «Дўзах аҳли бўлган дўзах аҳлига келсак, улар дўзахда ўлмайдилар. Одамлардан баъзиларига келсак, дўзах уларга гуноҳлари миқдорича етади ва улар унда куйдирилади — токи кўмирга айланганларида, шафоатга изн берилади ва улар дўзахдан тўда-тўда чиқарилади, сўнг жаннат дарёларига сочилади. Жаннат аҳлига: ‹Уларнинг устига сув қуйинглар!› дейилади», дедилар. (Рови) айтди: У зот дедилар: «Бас, улар уларнинг устига сув қуядилар ва уларнинг гўштлари — сел оқизиғидаги уруғ униб чиққанидек — униб чиқади».