أَخْبَرَنَا هَاشِمُ بْنُ الْقَاسِمِ ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ ، أَخْبَرَنِي مُحَمَّدُ بْنُ زِيَادٍ ، قَالَ : سَمِعْتُ أَبَا هُرَيْرَةَ قَالَ : أَخَذَ الْحَسَنُ تَمْرَةً مِنْ تَمْرِ الصَّدَقَةِ، فَجَعَلَهَا فِي فِيهِ، فَقَالَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ : " كِخْ كِخْ أَلْقِهَا، أَمَا شَعَرْتَ أَنَّا لَا نَأْكُلُ الصَّدَقَةَ؟ "
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Hasan sadaqa (qilib berilgan) xurmolardan bir xurmoni olib, ogʻziga soldi. Shunda Nabiy ﷺ: «Kix, kix! Uni tashla. Biz sadaqa (qilib) berilgan narsani yemasligimizni bilmaysanmi?» dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Ҳасан садақа (қилиб берилган) хурмолардан бир хурмони олиб, оғзига солди. Шунда Набий ﷺ: «Ких, ких! Уни ташла. Биз садақа (қилиб) берилган нарсани емаслигимизни билмайсанми?» дедилар.