أَخْبَرَنَا أَبُو الْمُغِيرَةِ ، حَدَّثَنَا الْأَوْزَاعِيُّ ، حَدَّثَنَا الزُّهْرِيُّ ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ ، أَنَّهُ رَأَى رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ شَرِبَ لَبَنًا، وَعَنْ يَسَارِهِ أَبُو بَكْرٍ، وَعَنْ يَمِينِهِ رَجُلٌ أَعْرَابِيٌّ، فَأَعْطَى الْأَعْرَابِيَّ فَضْلَهُ، ثُمَّ قَالَ : " الْأَيْمَنَ فَالْأَيْمَنَ "
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, u Rasululloh ﷺning sut ichganlarini koʻrdi — chap tomonlarida Abu Bakr, oʻng tomonlarida esa bir aʼrobiy bor edi. U zot ortgan (sut)ni aʼrobiyga berdilar, soʻng: «Oʻngni, soʻng oʻngni», dedilar.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, у Расулуллоҳ ﷺнинг сут ичганларини кўрди — чап томонларида Абу Бакр, ўнг томонларида эса бир аъробий бор эди. У зот ортган (сут)ни аъробийга бердилар, сўнг: «Ўнгни, сўнг ўнгни», дедилар.