أَخْبَرَنَا أَبُو النُّعْمَانِ ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ حَازِمٍ ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ يَسَارٍ ، أَنَّ رَجُلًا يُقَالُ لَهُ : صَبِيغٌ قَدِمَ الْمَدِينَةَ فَجَعَلَ يَسْأَلُ عَنْ مُتَشَابِهِ الْقُرْآنِ، فَأَرْسَلَ إِلَيْهِ عُمَرُ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ وَقَدْ أَعَدَّ لَهُ عَرَاجِينَ النَّخْلِ، فَقَالَ : " مَنْ أَنْتَ؟، قَالَ : أَنَا عَبْدُ اللَّهِ صَبِيغٌ، فَأَخَذَ عُمَرُ عُرْجُونًا مِنْ تِلْكَ الْعَرَاجِينِ، فَضَرَبَهُ وَقَالَ : أَنَا عَبْدُ اللَّهِ عُمَرُ فَجَعَلَ لَهُ ضَرْبًا حَتَّى دَمِيَ رَأْسُهُ، فَقَالَ : يَا أَمِيرَ الْمُؤْمِنِينَ، حَسْبُكَ، قَدْ ذَهَبَ الَّذِي كُنْتُ أَجِدُ فِي رَأْسِي "
Sulaymon ibn Yasordan rivoyat qilinadiki, Sabigʻ ismli bir kishi Madinaga kelib, Qurʼonning mutashobih (oyat)lari haqida soʻray boshladi. Shunda Umar (roziyallohu anhu) unga odam yubordi va u uchun xurmo shoxlarini tayyorlab qoʻygan edi. U: «Sen kimsan?» dedi. U: «Men Allohning bandasi Sabigʻman», dedi. Shunda Umar oʻsha shoxlardan birini olib, uni urdi va: «Men Allohning bandasi Umarman», dedi. U boshi qonaguncha uni urdi. Shunda u: «Ey moʻminlar amiri, boʻldi qiling! Boshimda topgan narsam ketdi», dedi.Сулаймон ибн Ясордан ривоят қилинадики, Сабиғ исмли бир киши Мадинага келиб, Қуръоннинг муташобиҳ (оят)лари ҳақида сўрай бошлади. Шунда Умар (розияллоҳу анҳу) унга одам юборди ва у учун хурмо шохларини тайёрлаб қўйган эди. У: «Сен кимсан?» деди. У: «Мен Аллоҳнинг бандаси Сабиғман», деди. Шунда Умар ўша шохлардан бирини олиб, уни урди ва: «Мен Аллоҳнинг бандаси Умарман», деди. У боши қонагунча уни урди. Шунда у: «Эй мўминлар амири, бўлди қилинг! Бошимда топган нарсам кетди», деди.