أَخْبَرَنَا أَبُو النُّعْمَانِ ، حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ ، عَنْ بَيَانٍ بْنِ بِشْرٍ ، عَنْ قَيْسِ بْنِ أَبِي حَازِمٍ ، قَالَ : دَخَلَ أَبُو بَكْرٍ رِضْوَانُ اللَّهِ عَلَيْهِ عَلَى امْرَأَةٍ مِنْ أَحْمَسَ يُقَالُ لَهَا زَيْنَبُ ، قَالَ : فَرَآهَا لَا تَتَكَلَّمُ، فَقَالَ : " مَا لَهَا لَا تَتَكَلَّمُ؟ "، قَالُوا : نَوَتْ حَجَّةً مُصْمِتَةً، فَقَالَ لَهَا : " تَكَلَّمِي، فَإِنَّ هَذَا لَا يَحِلُّ، هَذَا مِنْ عَمَلِ الْجَاهِلِيَّةِ "، قَالَ : فَتَكَلَّمَتْ، فَقَالَتْ : مَنْ أَنْتَ، قَالَ : أَنَا امْرُؤٌ مِنْ الْمُهَاجِرِينَ، قَالَتْ : مِنْ أَيِّ الْمُهَاجِرِينَ؟، قَالَ : مِنْ قُرَيْشٍ، قَالَتْ : فَمِنْ أَيِّ قُرَيْشٍ أَنْتَ؟، قَالَ : إِنَّكِ لَسَئُولٌ، أَنَا أَبُو بَكْرٍ، قَالَتْ : مَا بَقَاؤُنَا عَلَى هَذَا الْأَمْرِ الصَّالِحِ الَّذِي جَاءَ اللَّهُ بِهِ بَعْدَ الْجَاهِلِيَّةِ؟، فَقَالَ : بَقَاؤُكُمْ عَلَيْهِ مَا اسْتَقَامَتْ بِكُمْ أَئِمَّتُكُمْ، قَالَتْ : وَمَا الْأَئِمَّةُ؟، قَالَ : أَمَا كَانَ لِقَوْمِكِ رُؤَسَاءُ وَأَشْرَافٌ، يَأْمُرُونَهُمْ فَيُطِيعُونَهُمْ؟، قَالَتْ : بَلَى، قَالَ : فَهُمْ مِثْلُ أُولَئِكَ عَلَى النَّاسِ
Qays ibn Abu Hozim aytdi: Abu Bakr (rizvonullohi alayhi) Ahmas (qabilasi)dan Zaynab deb ataladigan bir ayolning oldiga kirdi va uni gapirmayotgan holda koʻrdi. U: «Bunga nima boʻldi, gapirmayapti?» dedi. Ular: «U sukut saqlagan holda haj qilibdi», deyishdi. U (Abu Bakr) unga: «Gapir, chunki bu (sukut) halol emas, bu johiliyat ishidandir», dedi. Shunda u gapirib: «Sen kimsan?» dedi. (Abu Bakr:) «Muhojirlardan bir kishi», dedi. (Ayol:) «Qaysi muhojirlardan?» dedi. (Abu Bakr:) «Qurayshdan», dedi. (Ayol:) «Qaysi Qurayshdansan?» dedi. (Abu Bakr:) «Sen koʻp soʻrovchi ekansan; men Abu Bakrman», dedi. (Ayol:) «Alloh johiliyatdan keyin keltirgan bu solih ish ustida bizning (sobit) qolishimiz qanchalik (davom etadi)?» dedi. (Abu Bakr:) «Imomlaringiz sizni toʻgʻri (yoʻlda) tutib turar ekan, siz unda (sobit) qolasiz», dedi. (Ayol:) «Imomlar nima?» dedi. (Abu Bakr:) «Qavmingning boshliqlari va ashroflari boʻlmaganmi — ular (qavmga) buyurar, ular itoat qilardi?» dedi. (Ayol:) «Ha, boʻlgan», dedi. (Abu Bakr:) «Bas, oʻshalar — odamlar ustidagi (imomlar)dir», dedi.Қайс ибн Абу Ҳозим айтди: Абу Бакр (ризвонуллоҳи алайҳи) Аҳмас (қабиласи)дан Зайнаб деб аталадиган бир аёлнинг олдига кирди ва уни гапирмаётган ҳолда кўрди. У: «Бунга нима бўлди, гапирмаяпти?» деди. Улар: «У сукут сақлаган ҳолда ҳаж қилибди», дейишди. У (Абу Бакр) унга: «Гапир, чунки бу (сукут) ҳалол эмас, бу жоҳилият ишидандир», деди. Шунда у гапириб: «Сен кимсан?» деди. (Абу Бакр:) «Муҳожирлардан бир киши», деди. (Аёл:) «Қайси муҳожирлардан?» деди. (Абу Бакр:) «Қурайшдан», деди. (Аёл:) «Қайси Қурайшдансан?» деди. (Абу Бакр:) «Сен кўп сўровчи экансан; мен Абу Бакрман», деди. (Аёл:) «Аллоҳ жоҳилиятдан кейин келтирган бу солиҳ иш устида бизнинг (собит) қолишимиз қанчалик (давом этади)?» деди. (Абу Бакр:) «Имомларингиз сизни тўғри (йўлда) тутиб турар экан, сиз унда (собит) қоласиз», деди. (Аёл:) «Имомлар нима?» деди. (Абу Бакр:) «Қавмингнинг бошлиқлари ва ашрофлари бўлмаганми — улар (қавмга) буюрар, улар итоат қиларди?» деди. (Аёл:) «Ҳа, бўлган», деди. (Абу Бакр:) «Бас, ўшалар — одамлар устидаги (имомлар)дир», деди.