أَخْبَرَنَا سَعِيدُ بْنُ عَامِرٍ ، عَنْ إِسْمَاعِيل بْنِ إِبْرَاهِيمَ ، عَنْ يُونُسَ ، قَالَ : كَتَبَ إِلَيَّ مَيْمُونُ بْنُ مِهْرَانَ : " إِيَّاكَ وَالْخُصُومَةَ وَالْجِدَالَ فِي الدِّينِ، وَلَا تُجَادِلَنَّ عَالِمًا، وَلَا جَاهِلًا، أَمَّا الْعَالِمُ، فَإِنَّهُ يَخْزَنُ عَنْكَ عِلْمَهُ، وَلَا يُبَالِي مَا صَنَعْتَ، وَأَمَّا الْجَاهِلُ، فَإِنَّهُ يُخَشِّنُ بِصَدْرِكَ وَلَا يُطِيعُكَ "
Yunus aytadi: Maymun ibn Mihron menga shunday yozdi: «Dindagi janjal va tortishuvdan saqlan. Olim bilan ham, johil bilan ham bahslashma. Olimga kelsak, u ilmini sendan yashiradi va sen nima qilishingga parvo qilmaydi. Johilga kelsak, u koʻnglingni ranjitadi va senga itoat qilmaydi».Юнус айтади: Маймун ибн Миҳрон менга шундай ёзди: «Диндаги жанжал ва тортишувдан сақлан. Олим билан ҳам, жоҳил билан ҳам баҳслашма. Олимга келсак, у илмини сендан яширади ва сен нима қилишингга парво қилмайди. Жоҳилга келсак, у кўнглингни ранжитади ва сенга итоат қилмайди».