أَخْبَرَنَا مُسْلِمُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ ، حَدَّثَنَا الصَّعْقُ ، قَالَ : سَمِعْتُ الْحَسَنَ ، يَقُولُ : لَمَّا أَنْ قَدِمَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ الْمَدِينَةَ جَعَلَ " يُسْنِدُ ظَهْرَهُ إِلَى خَشَبَةٍ وَيُحَدِّثُ النَّاسَ "، فَكَثُرُوا حَوْلَهُ، فَأَرَادَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَنْ يُسْمِعَهُمْ، فَقَالَ : " ابْنُوا لِي شَيْئًا أَرْتَفِعُ عَلَيْهِ "، قَالُوا : كَيْفَ يَا نَبِيَّ اللَّهِ؟، قَالَ : " عَرِيشٌ كَعَرِيشِ مُوسَى " ، فَلَمَّا أَنْ بَنَوْا لَهُ، قَالَ الْحَسَنُ : حَنَّتْ وَاللَّهِ الْخَشَبَةُ، قَالَ الْحَسَنُ : سُبْحَانَ اللَّهِ ! هَلْ تُبْتَغَى قُلُوبُ قَوْمٍ سَمِعُوا؟ قَالَ أَبُو مُحَمَّدٍ : يَعْنِي هَذَا
Hasan aytadi: Nabiy ﷺ Madinaga kelganlarida, orqalarini bir yogʻochga suyab, odamlarga soʻzlar edilar. Odamlar u zotning atroflarida koʻpaydi. Nabiy ﷺ ularga eshittirishni istadilar va: «Menga ustiga koʻtariladigan bir narsa qurib beringlar», dedilar. Ular: «Qanday qilaylik, ey Allohning nabiysi?» dedilar. U zot: «Musoning chaylasi kabi bir chayla», dedilar. Ular u zotga qurib berganlarida — Hasan aytadi: — vallohi, yogʻoch nola qildi. Hasan dedi: Subhanalloh! Buni eshitgan qavmning qalbidan yana nima talab qilinadi? Abu Muhammad aytdi: Yaʼni mana shuni (nazarda tutdi).Ҳасан айтади: Набий ﷺ Мадинага келганларида, орқаларини бир ёғочга суяб, одамларга сўзлар эдилар. Одамлар у зотнинг атрофларида кўпайди. Набий ﷺ уларга эшиттиришни истадилар ва: «Менга устига кўтариладиган бир нарса қуриб беринглар», дедилар. Улар: «Қандай қилайлик, эй Аллоҳнинг набийси?» дедилар. У зот: «Мусонинг чайласи каби бир чайла», дедилар. Улар у зотга қуриб берганларида — Ҳасан айтади: — валлоҳи, ёғоч нола қилди. Ҳасан деди: Субҳаналлоҳ! Буни эшитган қавмнинг қалбидан яна нима талаб қилинади? Абу Муҳаммад айтди: Яъни мана шуни (назарда тутди).