أَخْبَرَنَا سَعِيدُ بْنُ عَامِرٍ ، عَنْ أَسْمَاءَ بْنِ عُبَيْدٍ ، قَالَ : دَخَلَ رَجُلَانِ مِنْ أَصْحَابِ الْأَهْوَاءِ عَلَى ابْنِ سِيرِينَ، فَقَالَا : يَا أَبَا بَكْرٍ ، نُحَدِّثُكَ بِحَدِيثٍ؟، قَالَ : لَا، قَالَا : فَنَقْرَأُ عَلَيْكَ آيَةً مِنْ كِتَابِ اللَّهِ؟، قَالَ : لَا، لِتَقُومَانِ عَنِّي أَوْ لَأَقُومَنَّ، قَالَ : فَخَرَجَا، فَقَالَ بَعْضُ الْقَوْمِ : يَا أَبَا بَكْرٍ، وَمَا كَانَ عَلَيْكَ أَنْ يَقْرَآ عَلَيْكَ آيَةً مِنْ كِتَابِ اللَّهِ تعَالَى قَالَ : " إِنِّي خَشِيتُ أَنْ يَقْرَآ عَلَيَّ آيَةً مِنْ كِتَابِ اللَّهِ فَيُحَرِّفَانِهَا، فَيَقِرُّ ذَلِكَ فِي قَلْبِي "
Asmo ibn Ubayd aytadi: Havoyi nafs egalaridan ikki kishi Ibn Siyrinning huzuriga kirib: Ey Abu Bakr, senga bir hadis soʻzlaymizmi? — deyishdi. U: Yoʻq, — dedi. Ular: Unda senga Allohning kitobidan bir oyat oʻqiymizmi? — deyishdi. U: Yoʻq. Yo sizlar mening oldimdan turasizlar, yo men turaman, — dedi. Ikkovi chiqib ketishdi. Qavmdan baʼzilar: Ey Abu Bakr, ular senga Alloh taoloning kitobidan bir oyat oʻqiganlarida, senga nima boʻlar edi? — deyishdi. U: «Men ular menga Allohning kitobidan bir oyat oʻqib, uni buzib talqin qilishlaridan va oʻsha narsa qalbimda oʻrnashib qolishidan qoʻrqdim», dedi.Асмо ибн Убайд айтади: Ҳавойи нафс эгаларидан икки киши Ибн Сийриннинг ҳузурига кириб: Эй Абу Бакр, сенга бир ҳадис сўзлаймизми? — дейишди. У: Йўқ, — деди. Улар: Унда сенга Аллоҳнинг китобидан бир оят ўқиймизми? — дейишди. У: Йўқ. Ё сизлар менинг олдимдан турасизлар, ё мен тураман, — деди. Иккови чиқиб кетишди. Қавмдан баъзилар: Эй Абу Бакр, улар сенга Аллоҳ таолонинг китобидан бир оят ўқиганларида, сенга нима бўлар эди? — дейишди. У: «Мен улар менга Аллоҳнинг китобидан бир оят ўқиб, уни бузиб талқин қилишларидан ва ўша нарса қалбимда ўрнашиб қолишидан қўрқдим», деди.