HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
Sunan Ibn Moja · HadisСунан Ибн Можа · Ҳадис2625Bob 4.00:Боб 4.00: Ataylab oʻldirilgan, vorislari esa diyat oladigan kishiАтайлаб ўлдирилган, ворислари эса дият оладиган кишиباب مَنْ قَتَلَ عَمْدًا فَرَضُوا بِالدِّيَةِ

حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا أَبُو خَالِدٍ الأَحْمَرُ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِسْحَاقَ، حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، عَنْ زَيْدِ بْنِ ضُمَيْرَةَ، حَدَّثَنِي أَبِي وَعَمِّي، وَكَانَا، شَهِدَا حُنَيْنًا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالاَ صَلَّى النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم الظُّهْرَ ثُمَّ جَلَسَ تَحْتَ شَجَرَةٍ فَقَامَ إِلَيْهِ الأَقْرَعُ بْنُ حَابِسٍ - وَهُوَ سَيِّدُ خِنْدِفَ يَرُدُّ - عَنْ دَمِ مُحَلِّمِ بْنِ جَثَّامَةَ وَقَامَ عُيَيْنَةُ بْنُ حِصْنٍ يَطْلُبُ بِدَمِ عَامِرِ بْنِ الأَضْبَطِ وَكَانَ أَشْجَعِيًّا فَقَالَ لَهُمُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ تَقْبَلُونَ الدِّيَةَ ‏"‏ ‏.‏ فَأَبَوْا فَقَامَ رَجُلٌ مِنْ بَنِي لَيْثٍ يُقَالُ لَهُ مُكَيْتِلٌ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ وَاللَّهِ مَا شَبَّهْتُ هَذَا الْقَتِيلَ فِي غُرَّةِ الإِسْلاَمِ إِلاَّ كَغَنَمٍ وَرَدَتْ فَرُمِيَتْ فَنَفَرَ آخِرُهَا ‏.‏ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ لَكُمْ خَمْسُونَ فِي سَفَرِنَا وَخَمْسُونَ إِذَا رَجَعْنَا ‏"‏ ‏.‏ فَقَبِلُوا الدِّيَةَ ‏.‏

Zumayraning otasi va amakisidan rivoyat qilinadiki, ikkovi Rasululloh ﷺ bilan Hunaynda hozir boʻlgan edilar. Ular aytdilar: Nabiy ﷺ peshin namozini oʻqib, soʻng bir daraxt tagida oʻtirdilar. Xindif qabilasining boshligʻi Aqraʼ ibn Hobis oʻrnidan turib, Muhallim ibn Jassomaning qonini himoya qildi. Uyayna ibn Hisn esa oʻrnidan turib, ashjaʼlik Omir ibn al-Azbatning qoni uchun qasos talab qildi. Shunda Nabiy ﷺ ularga: «Diyat qabul qilasizlarmi?» dedilar. Ular bosh tortdilar. Keyin Banu Laysdan Mukaytil ismli bir kishi oʻrnidan turib: «Ey Rasululloh, Allohga qasamki, men bu maqtulni Islomning bu boshlangʻich davrida suvga kelib, otib yuborilgach, keyingilari hurkib qochib ketgan qoʻylardan boshqa narsaga oʻxshatmayapman», dedi. Nabiy ﷺ: «Sizlarga safarimizda ellik, qaytganimizda yana ellik (tuya) bor», dedilar. Shunda ular diyatni qabul qildilar.Зумайранинг отаси ва амакисидан ривоят қилинадики, иккови Расулуллоҳ ﷺ билан Ҳунайнда ҳозир бўлган эдилар. Улар айтдилар: Набий ﷺ пешин намозини ўқиб, сўнг бир дарахт тагида ўтирдилар. Хиндиф қабиласининг бошлиғи Ақраъ ибн Ҳобис ўрнидан туриб, Муҳаллим ибн Жассоманинг қонини ҳимоя қилди. Уяйна ибн Ҳисн эса ўрнидан туриб, ашжаълик Омир ибн ал-Азбатнинг қони учун қасос талаб қилди. Шунда Набий ﷺ уларга: «Дият қабул қиласизларми?» дедилар. Улар бош тортдилар. Кейин Бану Лайсдан Мукайтил исмли бир киши ўрнидан туриб: «Эй Расулуллоҳ, Аллоҳга қасамки, мен бу мақтулни Исломнинг бу бошланғич даврида сувга келиб, отиб юборилгач, кейингилари ҳуркиб қочиб кетган қўйлардан бошқа нарсага ўхшатмаяпман», деди. Набий ﷺ: «Сизларга сафаримизда эллик, қайтганимизда яна эллик (туя) бор», дедилар. Шунда улар диятни қабул қилдилар.

Darajasi:Даражаси: HasanҲасан