حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، عَنْ عُبَيْدِ بْنِ الْحَسَنِ، عَنِ ابْنِ أَبِي أَوْفَى، قَالَ كَانَ النَّبِيُّ ـ صلى الله عليه وسلم ـ إِذَا رَفَعَ رَأْسَهُ مِنَ الرُّكُوعِ قَالَ " سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ اللَّهُمَّ رَبَّنَا لَكَ الْحَمْدُ مِلْءَ السَّمَوَاتِ وَمِلْءَ الأَرْضِ وَمِلْءَ مَا شِئْتَ مِنْ شَىْءٍ بَعْدُ " .
Ibn Abu Avfo (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: «Nabiy ﷺ rukuʼdan boshlarini koʻtarganlarida: ‹Samiʼallohu liman hamidah, Allohumma Rabbanaa lakal hamd, milʼas samovaati va milʼal arzi va milʼa maa shiʼta min shayʼin baʼd (Alloh Oʻziga hamd aytganlarni eshitadi. Ey Allohim! Ey Robbimiz, hamd Sengadir, osmonlarni toʻldirganicha, yerni toʻldirganicha va bundan keyin Sen istagan narsani toʻldirganicha)›, deb aytar edilar.»Ибн Абу Авфо (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: «Набий ﷺ рукуъдан бошларини кўтарганларида: ‹Самиъаллоҳу лиман ҳамидаҳ, Аллоҳумма Раббанаа лакал ҳамд, милъас самоваати ва милъал арзи ва милъа маа шиъта мин шайъин баъд (Аллоҳ Ўзига ҳамд айтганларни эшитади. Эй Аллоҳим! Эй Роббимиз, ҳамд Сенгадир, осмонларни тўлдирганича, ерни тўлдирганича ва бундан кейин Сен истаган нарсани тўлдирганича)›, деб айтар эдилар.»