HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
Sunan Abu Dovud · HadisСунан Абу Довуд · Ҳадис846Bob 146:Боб 146: Namozning farzligiНамознинг фарзлигиباب مَا يَقُولُ إِذَا رَفَعَ رَأْسَهُ مِنَ الرُّكُوعِ

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عِيسَى، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ نُمَيْرٍ، وَأَبُو مُعَاوِيَةَ وَوَكِيعٌ وَمُحَمَّدُ بْنُ عُبَيْدٍ كُلُّهُمْ عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ عُبَيْدِ بْنِ الْحَسَنِ، سَمِعْتُ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ أَبِي أَوْفَى، يَقُولُ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا رَفَعَ رَأْسَهُ مِنَ الرُّكُوعِ يَقُولُ ‏"‏ سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ اللَّهُمَّ رَبَّنَا لَكَ الْحَمْدُ مِلْءَ السَّمَوَاتِ وَمِلْءَ الأَرْضِ وَمِلْءَ مَا شِئْتَ مِنْ شَىْءٍ بَعْدُ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو دَاوُدَ قَالَ سُفْيَانُ الثَّوْرِيُّ وَشُعْبَةُ بْنُ الْحَجَّاجِ عَنْ عُبَيْدٍ أَبِي الْحَسَنِ بِهَذَا الْحَدِيثِ لَيْسَ فِيهِ بَعْدَ الرُّكُوعِ ‏.‏ قَالَ سُفْيَانُ لَقِينَا الشَّيْخَ عُبَيْدًا أَبَا الْحَسَنِ بَعْدُ فَلَمْ يَقُلْ فِيهِ بَعْدَ الرُّكُوعِ ‏.‏ قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَرَوَاهُ شُعْبَةُ عَنْ أَبِي عِصْمَةَ عَنِ الأَعْمَشِ عَنْ عُبَيْدٍ قَالَ ‏"‏ بَعْدَ الرُّكُوعِ ‏"‏ ‏.‏

Abdulloh ibn Abu Avfo (roziyallohu anhu) shunday deganini eshitdim: Rasululloh ﷺ rukudan boshlarini koʻtarganlarida: «Samiallohu liman hamidah. Allohumma robbano lakal-hamdu milʼas-samavoti va milʼal-arzi va milʼa mo shiʼta min shayʼin baʼdu» (Alloh Oʻziga hamd aytganni eshitdi. Allohim, Robbimiz, koʻklar toʻla, yer toʻla va shulardan keyin Oʻzing istagan narsalar toʻla hamd Sengadir), — der edilar. Abu Dovud dedi: Sufyon as-Savriy va Shuʼba ibn al-Hajjoj Ubayd Abul-Hasandan ushbu hadisni rivoyat qildilar, unda «rukudan keyin» (degan soʻz) yoʻq. Sufyon dedi: Biz keyinchalik shayx Ubayd Abul-Hasan bilan uchrashdik, u unda «rukudan keyin» (degan soʻzni) aytmadi. Abu Dovud dedi: Uni Shuʼba Abu Ismadan, u Aʼmashdan, u Ubayddan rivoyat qilib: «rukudan keyin», — dedi.Абдуллоҳ ибн Абу Авфо (розияллоҳу анҳу) шундай деганини эшитдим: Расулуллоҳ ﷺ рукудан бошларини кўтарганларида: «Самиаллоҳу лиман ҳамидаҳ. Аллоҳумма роббано лакал-ҳамду милъас-самавоти ва милъал-арзи ва милъа мо шиъта мин шайъин баъду» (Аллоҳ Ўзига ҳамд айтганни эшитди. Аллоҳим, Роббимиз, кўклар тўла, ер тўла ва шулардан кейин Ўзинг истаган нарсалар тўла ҳамд Сенгадир), — дер эдилар. Абу Довуд деди: Суфён ас-Саврий ва Шуъба ибн ал-Ҳажжож Убайд Абул-Ҳасандан ушбу ҳадисни ривоят қилдилар, унда «рукудан кейин» (деган сўз) йўқ. Суфён деди: Биз кейинчалик шайх Убайд Абул-Ҳасан билан учрашдик, у унда «рукудан кейин» (деган сўзни) айтмади. Абу Довуд деди: Уни Шуъба Абу Исмадан, у Аъмашдан, у Убайддан ривоят қилиб: «рукудан кейин», — деди.

Darajasi:Даражаси: SahihСаҳиҳ (الألباني)