نا أَحْمَدُ بْنُ عَبْدَةَ ، أَخْبَرَنَا حَمَّادٌ يَعْنِي ابْنَ زَيْدٍ ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ ، عَنْ أَبِيهِ ، عَنْ عَائِشَةَ ، قَالَتْ : كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ " إِذَا اغْتَسَلَ مِنَ الْجَنَابَةِ ، يَصُبُّ مِنَ الإِنَاءِ عَلَى يَدِهِ الْيُمْنَى فَيُفْرِغُ عَلَيْهَا ، فَيَغْسِلُهَا ، ثُمَّ يَصُبُّ عَلَى شِمَالِهِ فَيَغْسِلُ فَرْجَهُ , وَيَتَوَضَّأُ كوُضُوئِهِ لِلصَّلاةِ ، ثُمَّ يُدْخِلُ كَفَّهُ فِي الإِنَاءِ فَيَقُولُ بِيَدِهِ فِي شَعْرِهِ هَكَذَا ، يُخَلِّلُهُ بِيَدِهِ ، حَتَّى إِذَا رَأَى أَنَّهُ قَدْ مَسَّ الْمَاءُ بَشَرَتَهُ حَثَى الْمَاءَ عَلَى رَأْسِهِ ثَلاثَ حَثَيَاتٍ ، وَأَفْضَلَ فِي الإِنَاءِ فَضْلا ، يَصُبُّهُ عَلَيْهِ بَعْدَمَا يَفْرُغُ "
Oisha (roziyallohu anho) aytdi: Rasululloh ﷺ janobatdan gʻusl qilsalar, idishdan oʻng qoʻllariga (suv) quyar va uni yuvar edilar; soʻng chap qoʻllariga quyib, farjlarini yuvar edilar; namozga qiladigan tahoratlaridek tahorat qilar edilar; soʻng kaftlarini idishga kiritib, qoʻllari bilan sochlariga mana bunday qilar — qoʻllari bilan uni xilollar edilar; suv terilariga yetganini koʻrsalar, boshlariga uch hovuch suv quyar edilar; idishda esa bir qoldiq qoldirib, (gʻusldan) boʻlganlaridan keyin uni oʻzlariga quyar edilar.Оиша (розияллоҳу анҳо) айтди: Расулуллоҳ ﷺ жанобатдан ғусл қилсалар, идишдан ўнг қўлларига (сув) қуяр ва уни ювар эдилар; сўнг чап қўлларига қуйиб, фаржларини ювар эдилар; намозга қиладиган таҳоратларидек таҳорат қилар эдилар; сўнг кафтларини идишга киритиб, қўллари билан сочларига мана бундай қилар — қўллари билан уни хилоллар эдилар; сув териларига етганини кўрсалар, бошларига уч ҳовуч сув қуяр эдилар; идишда эса бир қолдиқ қолдириб, (ғуслдан) бўлганларидан кейин уни ўзларига қуяр эдилар.