قَالَ أَبُو بَكْرٍ فِي خَبَرِ أَيُّوبَ ، عَنْ عَطَاءٍ ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ " فَرَأَى أَنَّهُ لَمْ يُسْمَعِ النِّسَاءَ ، فَأَتَاهُنَّ ، يُذَكِّرُهُنَّ وَوَعَظَهُنَّ " ، الْخَبَرَانِ صَحِيحَانِ ، عَنْ عَطَاءٍ ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسِ ، وَعَنْ عَطَاءٍ ، عَنْ جَابِرٍ
Abu Bakr Ayyubning Atodan, uning Ibn Abbosdan (rivoyat qilgan) xabari haqida aytdi: «U zot ayollarga eshittirilmaganini koʻrdilar va ularning oldiga kelib, ularga eslatma va vaʼz qildilar». Bu ikki xabar — Atodan, uning Ibn Abbosdan (rivoyat qilgani) hamda Atodan, uning Jobirdan (rivoyat qilgani) — sahihdir.Абу Бакр Айюбнинг Атодан, унинг Ибн Аббосдан (ривоят қилган) хабари ҳақида айтди: «У зот аёлларга эшиттирилмаганини кўрдилар ва уларнинг олдига келиб, уларга эслатма ва ваъз қилдилар». Бу икки хабар — Атодан, унинг Ибн Аббосдан (ривоят қилгани) ҳамда Атодан, унинг Жобирдан (ривоят қилгани) — саҳиҳдир.