نا مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ ، أنا عَبْدُ الرَّزَّاقِ ، أَخْبَرَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ ، أَخْبَرَنِي ابْنُ شِهَابٍ ، عَنْ أَبِي بَكْرِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ ، أَنَّهُ سَمِعَ أَبَا هُرَيْرَةَ ، يَقُولُ : كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ ، " يَقُولُ : سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ " حِينَ يَرْفَعُ صُلْبَهُ مِنَ الرُّكُوعِ ، ثُمَّ يَقُولُ وَهُوَ قَائِمٌ : " رَبَّنَا وَلَكَ الْحَمْدُ "
Abu Bakr ibn Abdurrahmon Abu Hurayrani shunday deganini eshitdi: Rasululloh ﷺ rukuʼdan belini koʻtarayotganlarida «Samiʼallohu liman hamidah» derdilar, soʻng tik turgan holatlarida: «Robbano va lakal hamd», derdilar.Абу Бакр ибн Абдурраҳмон Абу Ҳурайрани шундай деганини эшитди: Расулуллоҳ ﷺ рукуъдан белини кўтараётганларида «Самиъаллоҳу лиман ҳамидаҳ» дердилар, сўнг тик турган ҳолатларида: «Роббано ва лакал ҳамд», дердилар.