نا سَلْمُ بْنُ جُنَادَةَ ، نا حَفْصُ بْنُ غِيَاثٍ ، نا الْعَلاءُ بْنُ الْمُسَيِّبِ ، عَنْ عَمْرِو بْنِ مُرَّةَ ، عَنْ طَلْحَةَ بْنَ يَزِيدَ ، عَنْ حُذَيْفَةَ ، وَالأَعْمَشِ ، عَنْ سَعْدِ بْنِ عُبَيْدَةَ ، عَنِ الْمُسْتَوْرِدِ بْنِ الأَحْنَفِ ، عَنْ صِلَةَ بْنِ زُفَرَ ، عَنْ حُذَيْفَةَ ، قَالَ : " قَامَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مِنَ اللَّيْلِ يُصَلِّي ، فَجِئْتُ فَقُمْتُ إِلَى جَنْبِهِ ، فَافْتَتَحَ الْبَقَرَةَ ، فَقُلْتُ : يُرِيدُ الْمِائَةَ ، فَجَاوَزَهَا ، فَقُلْتُ : يُرِيدُ الْمِائَتَيْنِ ، فَجَاوَزَهَا ، فَقُلْتُ : يُخْتِمُ ، فَخَتَمَ ثُمَّ افْتَتَحَ النِّسَاءَ ، فَقَرَأَهَا ، ثُمَّ قَرَأَ آلَ عِمْرَانَ ، ثُمَّ رَكَعَ قَرِيبًا مِمَّا قَرَأَ ، ثُمَّ رَفَعَ ، فَقَالَ : " سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ ، رَبَّنَا لَكَ الْحَمْدُ " ، قَرِيبًا مِمَّا رَكَعَ ، ثُمَّ سَجَدَ نَحْوًا مِمَّا رَفَعَ ، ثُمَّ رَفَعَ فَقَالَ : " رَبِّ اغْفِرْ لِي " نَحْوًا مِمَّا سَجَدَ ، ثُمَّ سَجَدَ نَحْوًا مِمَّا رَفَعَ ، ثُمَّ قَامَ فِي الثَّانِيَةِ " ، قَالَ الأَعْمَشُ : فَكَانَ لا يَمُرُّ بِآيَةِ تَخْوِيفٍ إِلا اسْتَعَاذَ أَوِ اسْتَجَارَ ، وَلا آيَةِ رَحْمَةٍ إِلا سَأَلَ ، وَلا آيَةِ يَعْنِي تَنْزِيهٍ إِلا سَبَّحَ
Huzayfa (roziyallohu anhu) aytdi: Rasululloh ﷺ kechasi namoz oʻqishga turdilar. Men kelib, u zotning yonlarida turdim. U zot Baqarani boshladilar. Men: «Yuz oyat qilmoqchilar», dedim; ular undan oʻtdilar. Men: «Ikki yuz oyat qilmoqchilar», dedim; ular undan ham oʻtdilar. Men: «Tugatadilar», dedim; ular tugatdilar. Soʻng Nisoni boshlab, uni oʻqidilar, soʻng Oli Imronni oʻqidilar. Soʻng oʻqiganlariga yaqin rukuʼ qildilar, soʻng bosh koʻtarib: «Samiʼallohu liman hamidah, Robbano lakal hamd», dedilar — rukuʼ qilganlariga yaqin. Soʻng qiyomlariga yaqin sajda qildilar, soʻng bosh koʻtarib: «Robbigʻfir liy», dedilar — sajdalariga yaqin. Soʻng bosh koʻtarganlariga yaqin sajda qildilar, soʻng ikkinchi rakatga turdilar. Al-Aʼmash aytdi: U zot qoʻrqitish oyatiga uchrasalar, albatta panoh yoki himoya tilar, rahmat oyatiga uchrasalar, albatta soʻrar, tanzih oyatiga uchrasalar, albatta tasbih aytar edilar.Ҳузайфа (розияллоҳу анҳу) айтди: Расулуллоҳ ﷺ кечаси намоз ўқишга турдилар. Мен келиб, у зотнинг ёнларида турдим. У зот Бақарани бошладилар. Мен: «Юз оят қилмоқчилар», дедим; улар ундан ўтдилар. Мен: «Икки юз оят қилмоқчилар», дедим; улар ундан ҳам ўтдилар. Мен: «Тугатадилар», дедим; улар тугатдилар. Сўнг Нисони бошлаб, уни ўқидилар, сўнг Оли Имронни ўқидилар. Сўнг ўқиганларига яқин рукуъ қилдилар, сўнг бош кўтариб: «Самиъаллоҳу лиман ҳамидаҳ, Роббано лакал ҳамд», дедилар — рукуъ қилганларига яқин. Сўнг қиёмларига яқин сажда қилдилар, сўнг бош кўтариб: «Роббиғфир лий», дедилар — саждаларига яқин. Сўнг бош кўтарганларига яқин сажда қилдилар, сўнг иккинчи ракатга турдилар. Ал-Аъмаш айтди: У зот қўрқитиш оятига учрасалар, албатта паноҳ ёки ҳимоя тилар, раҳмат оятига учрасалар, албатта сўрар, танзиҳ оятига учрасалар, албатта тасбиҳ айтар эдилар.