نا الْقَاسِمُ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ عَبَّادِ بْنِ عَبَّادٍ الْمُهَلَّبِيُّ ، وَزِيدُ بْنُ أَخْرَمَ الطَّائِيُّ ، وَمُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى الأَزْدِيُّ ، قَالُوا : ثنا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ دَاوُدَ ، ثنا سَلَمَةُ بْنُ نُبَيْطٍ ، عَنْ نُعَيْمِ بْنِ أَبِي هِنْدَ ، عَنْ نُبَيْطِ بْنِ شَرِيطٍ ، عَنْ سَالِمِ بْنِ عُبَيْدٍ ، قَالَ : مَرِضَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ ، فَأُغْمِيَ عَلَيْهِ ، ثُمَّ أَفَاقَ ، فَقَالَ : " أَحَضَرَتِ الصَّلاةُ ؟ " قُلْتُ : نَعَمْ . قَالَ : " مُرُوا بِلالا فَلْيُؤَذِّنْ ، وَمُرُوا أَبَا بَكْرٍ فَلْيُصَلِّ بِالنَّاسِ " . فَذَكَرُوا الْحَدِيثَ ، وَقَالُوا فِي الْحَدِيثِ : وَأَذَّنَ وَأَقَامَ ، وَأَمَرُوا أَبَا بَكْرٍ أَنْ يُصَلِّيَ بِالنَّاسِ ، ثُمَّ أَفَاقَ ، فَقَالَ : " أُقِيمَتِ الصَّلاةُ ؟ ! " قُلْتُ : نَعَمْ . قَالَ : " جِيئُونِي بِإِنْسَانٍ أَعْتَمِدُ عَلَيْهِ " ، فَجَاءُوا بِبَرِيرَةَ وَرَجُلٍ آخَرَ ، فَاعْتَمَدَ عَلَيْهِمَا ، ثُمَّ خَرَجَ إِلَى الصَّلاةِ ، فَأُجْلِسَ إِلَى جَنْبِ أَبِي بَكْرٍ ، فَذَهَبَ أَبُو بَكْرٍ يَتَنَحَّى ، فَأَمْسَكَهُ حَتَّى فَرَغَ مِنَ الصَّلاةِ . ثُمَّ ذَكَرُوا الْحَدِيثَ ، وَهَذَا حَدِيثُ الْقَاسِمِ
Solim ibn Ubayd aytadi: Rasululloh ﷺ kasal boʻldilar va hushlaridan ketdilar, soʻng oʻzlariga keldilar va: «Namoz vaqti kirdimi?» dedilar. Men: «Ha», dedim. U zot: «Bilolga ayting, azon aytsin; Abu Bakrga ayting, odamlarga namoz oʻqib bersin», dedilar — va ular hadisni zikr qildilar. Ular hadisda shuni aytdilar: U azon va iqomat aytdi, Abu Bakrga esa odamlarga namoz oʻqib berishni buyurdilar. Soʻng u zot oʻzlariga kelib: «Namozga iqomat aytildimi?» dedilar. Men: «Ha», dedim. U zot: «Menga suyanadigan bir odam olib kelinglar», dedilar. Barira bilan boshqa bir kishini olib kelishdi, u zot ularga suyandilar, soʻng namozga chiqdilar va Abu Bakrning yoniga oʻtqazildilar. Abu Bakr chetga surilmoqchi boʻldi, u zot esa uni namozdan boʻshaguncha ushlab turdilar. Soʻng ular hadisni zikr qildilar. Bu Qosimning hadisidir.Солим ибн Убайд айтади: Расулуллоҳ ﷺ касал бўлдилар ва ҳушларидан кетдилар, сўнг ўзларига келдилар ва: «Намоз вақти кирдими?» дедилар. Мен: «Ҳа», дедим. У зот: «Билолга айтинг, азон айтсин; Абу Бакрга айтинг, одамларга намоз ўқиб берсин», дедилар — ва улар ҳадисни зикр қилдилар. Улар ҳадисда шуни айтдилар: У азон ва иқомат айтди, Абу Бакрга эса одамларга намоз ўқиб беришни буюрдилар. Сўнг у зот ўзларига келиб: «Намозга иқомат айтилдими?» дедилар. Мен: «Ҳа», дедим. У зот: «Менга суянадиган бир одам олиб келинглар», дедилар. Барира билан бошқа бир кишини олиб келишди, у зот уларга суяндилар, сўнг намозга чиқдилар ва Абу Бакрнинг ёнига ўтқазилдилар. Абу Бакр четга сурилмоқчи бўлди, у зот эса уни намоздан бўшагунча ушлаб турдилар. Сўнг улар ҳадисни зикр қилдилар. Бу Қосимнинг ҳадисидир.