نا أَحْمَدُ بْنُ عَبْدَةَ ، أَخْبَرَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ ، عَنْ أَبِيهِ ، أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ الأَرْقَمِ كَانَ يُسَافِرُ ، فَيَصْحَبُهُ قَوْمٌ يَقْتَدُونَ بِهِ ، قَالَ : وَكَانَ يُؤَذِّنُ لأَصْحَابِهِ وَيَؤُمُّهُمْ ، قَالَ : فَنُودِيَ بِالصَّلاةِ يَوْمًا ، ثُمَّ قَالَ : يَؤُمُّكُمْ أَحَدُكُمْ ، فَإِنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ ، يَقُولُ : " إِذَا أَرَادَ أَحَدُكُمُ الْخَلاءَ وَأُقِيمَتِ الصَّلاةُ فَلْيَبْدَأْ بِالْخَلاءِ "
Urvadan rivoyat qilinadiki, Abdulloh ibn al-Arqam safar qilar, unga iqtido qiladigan bir qavm hamroh boʻlar edi. U ashoblariga azon aytar va ularga imomlik qilar edi. Bir kuni namozga nido qilindi, soʻng u: Sizlarga biringiz imomlik qilsin, dedi va: Men Rasululloh ﷺning: «Biringiz hojatxonaga (borishni) istasa va namozga iqoma aytilsa, avval hojatxonadan boshlasin», deganlarini eshitganman, dedi.Урвадан ривоят қилинадики, Абдуллоҳ ибн ал-Арқам сафар қилар, унга иқтидо қиладиган бир қавм ҳамроҳ бўлар эди. У ашобларига азон айтар ва уларга имомлик қилар эди. Бир куни намозга нидо қилинди, сўнг у: Сизларга бирингиз имомлик қилсин, деди ва: Мен Расулуллоҳ ﷺнинг: «Бирингиз ҳожатхонага (боришни) истаса ва намозга иқома айтилса, аввал ҳожатхонадан бошласин», деганларини эшитганман, деди.