نا أَبُو جَعْفَرٍ مُحَمَّدُ بْنُ أَبِي الْحُسَيْنِ السِّمَّانِيُّ , ثنا أَبُو تَوْبَةَ الرَّبِيعُ بْنُ نَافِعٍ ، حَدَّثَنِي الْهَيْثَمُ بْنُ حُمَيْدٍ . ح وَحَدَّثَنِي زَكَرِيَّا بْنُ يَحْيَى بْنِ أَبَانَ ، نا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ ، ثنا الْهَيْثَمُ ، أَخْبَرَنِي أَبُو مَعْبَدٍ وَهُوَ حَفْصُ بْنُ غَيْلانَ ، عَنْ طَاوُسٍ ، عَنْ أَبِي مُوسَى الأَشْعَرِيِّ ، قَالَ : قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ : " إِنَّ اللَّهَ يَبْعَثُ الأَيَّامَ يَوْمَ الْقِيَامَةِ عَلَى هَيْئَتِهَا , وَيَبْعَثُ يَوْمَ الْجُمُعَةِ زَهْرَاءَ مُنِيرَةً ، أَهْلُهَا يَحُفُّونَ بِهَا كَالْعَرُوسِ تُهْدَى إِلَى كَرِيمِهَا , تُضِيءُ لَهُمْ , يَمْشُونَ فِي ضَوْئِهَا , أَلْوَانُهُمْ كَالثَّلْجِ بَيَاضًا , وَرِيحُهُمْ يَسْطَعُ كَالْمِسْكِ , يَخُوضُونَ فِي جِبَالِ الْكَافُورِ , يَنْظُرُ إِلَيْهِمُ الثَّقَلانِ , مَا يُطْرِقُونَ تَعَجُّبًا ، حَتَّى يَدْخُلُوا الْجَنَّةَ , لا يُخَالِطُهُمُ أَحَدٌ إِلا الْمُؤَذِّنُونَ الْمُحْتَسِبُونَ " . هَذَا حَدِيثُ زَكَرِيَّا بْنِ يَحْيَى
Abu Muso al-Ashʼariy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Albatta, Alloh Qiyomat kuni kunlarni oʻz holicha tiriltiradi va juma kunini yorugʻ, nurafshon qilib tiriltiradi. Uning ahli — xuddi karomatli kuyoviga olib borilayotgan kelin atrofidagidek — uni oʻrab olishadi; u ularga yorugʻlik sochadi, ular uning nurida yurishadi. Ranglari qordek oq, hidlari mushkdek taralib turadi; ular kofur togʻlarida kezishadi. Jin va ins ularga qarab, hayratdan koʻzlarini uzolmay turishadi — toki ular jannatga kirgunlaricha. Ularga savob umidida azon aytgan muazzinlardan boshqa hech kim qoʻshilmaydi», dedilar. Bu Zakariyyo ibn Yahyoning hadisidir.Абу Мусо ал-Ашъарий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Албатта, Аллоҳ Қиёмат куни кунларни ўз ҳолича тирилтиради ва жума кунини ёруғ, нурафшон қилиб тирилтиради. Унинг аҳли — худди кароматли куёвига олиб борилаётган келин атрофидагидек — уни ўраб олишади; у уларга ёруғлик сочади, улар унинг нурида юришади. Ранглари қордек оқ, ҳидлари мушкдек таралиб туради; улар кофур тоғларида кезишади. Жин ва инс уларга қараб, ҳайратдан кўзларини узолмай туришади — токи улар жаннатга киргунларича. Уларга савоб умидида азон айтган муаззинлардан бошқа ҳеч ким қўшилмайди», дедилар. Бу Закарийё ибн Яҳёнинг ҳадисидир.