ثَنَاهُ يُوسُفُ بْنُ مُوسَى ، ثنا جَرِيرٌ ، عَنْ مَنْصُورٍ ، عَنْ أَبِي وَائِلٍ ، قَالَ : قَالَ الضَّبِّيُّ بْنُ مَعْبَدٍ : كُنْتُ رَجُلا أَعْرَابِيًّا نَصْرَانِيًّا ، فَأَسْلَمْتُ ، فَكُنْتُ حَرِيصًا عَلَى الْجِهَادِ ، وَإِنِّي وَجَدْتُ الْحَجَّ وَالْعُمْرَةَ مَكْتُوبَتَيْنِ عَلَيَّ ، فَأَتَيْتُ رَجُلا مِنْ عَشِيرَتِي ، يُقَالُ لَهُ : هُدَيْمُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ ، فَقُلْتُ : يَا هَنَاهُ ، إِنِّي حَرِيصٌ عَلَى الْجِهَادِ ، وَإِنِّي وَجَدْتُ الْحَجَّ وَالْعُمْرَةَ مَكْتُوبَتَيْنِ عَلَيَّ ، فَكَيْفَ لِي أَنْ أَجْمَعَهُمَا ؟ فَقَالَ : اجْمَعْهَا ، ثُمَّ اذْبَحْ مَا اسْتَيْسَرَ مِنَ الْهَدْيِ ، قَالَ : فَأَهْلَلْتُ بِهِمَا مَعًا ، فَلَمَّا أَتَيْتُ الْعُذَيْبَ لَقِيَنِي سُلَيْمَانُ بْنُ رَبِيعَةَ ، وَزِيدُ بْنُ صُوحَانَ ، وَأَنَا أُهِلُّ بِهِمَا مَعًا فَقَالَ أَحَدُهُمَا لِلآخَرِ : مَا هَذَا بِأَفْقَهَ مِنْ بَعِيرِهِ ، فَكَأَنَّمَا أُلْقِيَ عَلَيَّ جَبَلٌ حَتَّى أَتَيْتُ عُمَرَ ، فَقُلْتُ لَهُ : يَا أَمِيرَ الْمُؤْمِنِينَ ، " إِنِّي كُنْتُ رَجُلا أَعْرَابِيًّا نَصْرَانِيًّا وَإِنِّي أَسْلَمْتُ ، وَأَنَا حَرِيصٌ عَلَى الْجِهَادِ ، وَإِنِّي وَجَدْتُ الْحَجَّ وَالْعُمْرَةَ مَكْتُوبَتَيْنِ عَلَيَّ ، فَأَتَيْتُ رَجُلا مِنْ عَشِيرَتِي يُقَالُ لَهُ : هُدَيْمُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ ، فَقُلْتُ : يَا هَنْتَاهُ ، إِنِّي حَرِيصٌ عَلَى الْجِهَادِ ، وَإِنِّي وَجَدْتُ الْحَجَّ وَالْعُمْرَةَ مَكْتُوبَتَيْنِ عَلَيَّ ، فَكَيْفَ لِي أَنْ أَجْمَعَهُمَا ؟ فَقَالَ : اجْمَعْهُمَا ، ثُمَّ اذْبَحْ مَا اسْتَيْسَرَ مِنَ الْهَدْيِ ، وَإِنِّي أَهْلَلْتُ بِهِمَا جَمِيعًا ، فَلَمَّا أَتَيْتُ الْعُذَيْبَ لَقِيَنِي سُلَيْمَانُ بْنُ رَبِيعَةَ ، وَزِيدُ بْنُ صُوحَانَ ، وَأَنَا أُهِلُّ بِهِمَا مَعًا ، فَقَالَ أَحَدُهُمَا لِلآخَرِ : مَا هَذَا بِأَفْقَهَ مِنْ بَعِيرِهِ ، قَالَ : فَقَالَ لِي عُمَرُ : هُدِيتَ لِسُنَّةِ نَبِيِّكَ " ، قَالَ أَبُو بَكْرٍ : فِي تَرْكِ عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ النَّكِيرَ عَلَى الضَّبِّيِّ بْنِ مَعْبَدٍ قَوْلَهُ : وَإِنِّي وَجَدْتُ الْحَجَّ وَالْعُمْرَةَ مَكْتُوبَتَيْنِ عَلَيَّ أَبْيَنُ الدِّلالَةِ عَلَى أَنَّ الْعُمْرَةَ عِنْدَ عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ كَانَتْ وَاجِبَةً كَالْحَجِّ ، إِذْ لَوْ كَانَتِ الْعُمْرَةُ عِنْدَهُ تَطَوُّعًا لا وَاجِبَةً ، لأَشْبَهَ أَنْ يُنْكِرَ عَلَيْهِ قَوْلَهُ ، وَلَقَالَ لَهُ : لَمْ نَجِدْ ذَلِكَ مَكْتُوبَتَيْنُ عَلَيْكَ بَلْ إِنَّمَا وَجَدْتُ الْحَجَّ مَكْتُوبًا عَلَيْكَ دُونَ الْعُمْرَةِ ، وَفِي تَرْكِهِ الإِنْكَارَ عَلَيْهِ مَا أَفْتَاهُ هُدَيْمُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ دَلالَةٌ بَيِّنَةٌ بِأَنَّ الْقِرَانَ عِنْدَهُ جَائِزٌ مِنْ غَيْرِ سَوْقِ بَدَنَةٍ ، وَلا بَقَرَةٍ مِنَ الْمِيقَاتِ الَّذِي يُحْرِمُ مِنْهُ بِالْحَجِّ وَالْعُمْرَةِ ، وَفِيهِ دَلالَةٌ عَلَى أَنَّ مَا اسْتَيْسَرَ مِنَ الْهَدْيِ جَائِزٌ عَنِ الْقَارِنِ كَهُوَ عَنِ الْمُتَمَتِّعِ ، لا كَمَا قَالَ بَعْضُ الْعُلَمَاءِ : إِنَّ الْقِرَانَ لا يَكُونُ إِلا بِسَوْقِ بَدَنَةٍ ، أَوْ بَقَرَةٍ يَسُوقُهُ مِنْ حَيْثُ يُحْرِمُ
Abu Voil dedi: Subayy ibn Maʼbad dedi: Men aʼrobiy, nasroniy kishi edim, soʻng Islomga kirdim. Men jihodga juda haris edim, haj bilan umra menga farz qilinganini ham bildim. Shunda qabilamdan Huzaym ibn Abdulloh deb ataladigan bir kishining oldiga borib: «Ey falon, men jihodga harisman, haj bilan umra esa menga farz qilinganini bildim. Bu ikkalasini qanday qilib birga qilaman?» dedim. U: «Ikkalasini birga qilgin, soʻng qurbonlikdan oson topilganini soʻygin», dedi. Shunda men ikkalasiga birga ihrom bogʻladim. Uzaybga yetganimda, men hamon ikkalasiga talbiya aytayotgan holimda Sulaymon ibn Robiʼa bilan Zayd ibn Suvhon meni kutib oldilar. Ulardan biri ikkinchisiga: «Bu oʻz tuyasidan koʻra fahmliroq emas-ku», dedi. Shunda menga goʻyo bir togʻ tashlanganday (ogʻir) boʻldi. Toki Umarning huzuriga keldim va unga: «Ey moʻminlar amiri, men aʼrobiy, nasroniy kishi edim, soʻng Islomga kirdim, jihodga harisman, haj bilan umra menga farz qilinganini bildim. Shunda qabilamdan Huzaym ibn Abdulloh deb ataladigan bir kishining oldiga borib: ‹Ey falon, men jihodga harisman, haj bilan umra menga farz qilinganini bildim, bu ikkalasini qanday qilib birga qilaman?› dedim. U: ‹Ikkalasini birga qilgin, soʻng qurbonlikdan oson topilganini soʻygin›, dedi. Men ham ikkalasiga birga ihrom bogʻladim. Uzaybga yetganimda, ikkalasiga talbiya aytayotgan holimda Sulaymon ibn Robiʼa bilan Zayd ibn Suvhon meni kutib olishdi va ulardan biri ikkinchisiga: ‹Bu oʻz tuyasidan koʻra fahmliroq emas-ku›, dedi», dedim. Shunda Umar menga: «Paygʻambaringning sunnatiga hidoyat qilinibsan», dedi. Abu Bakr dedi: Umar ibn Xattobning Subayy ibn Maʼbadga uning: «Haj bilan umra menga farz qilinganini bildim», degan soʻzi uchun inkor qilmagani — umra Umar ibn Xattobning nazdida xuddi hajdek vojib ekaniga eng ayon dalildir; chunki agar umra uning nazdida vojib emas, nafl boʻlganida, uning soʻzini inkor qilib: «Biz senga bu ikkovi farz qilingan deb topmadik, balki senga umra emas, haj farz qilingan», deyishi maʼqulroq boʻlar edi. Huzaym ibn Abdulloh unga bergan fatvoni inkor qilmaganida esa uning nazdida haj va umraga ihrom bogʻlaydigan miqotdan tuya yoki sigir haydab bormasdan ham qiron joiz ekaniga ochiq dalolat bordir. Yana bunda qurbonlikdan oson topilgani mutamattiʼdan kifoya qilganidek, qorindan ham kifoya qilishiga dalolat bor; baʼzi olimlar: «Qiron faqat ihrom bogʻlagan joyidan tuya yoki sigir haydab borish bilangina boʻladi», deganidek emas.Абу Воил деди: Субайй ибн Маъбад деди: Мен аъробий, насроний киши эдим, сўнг Исломга кирдим. Мен жиҳодга жуда ҳарис эдим, ҳаж билан умра менга фарз қилинганини ҳам билдим. Шунда қабиламдан Ҳузайм ибн Абдуллоҳ деб аталадиган бир кишининг олдига бориб: «Эй фалон, мен жиҳодга ҳарисман, ҳаж билан умра эса менга фарз қилинганини билдим. Бу иккаласини қандай қилиб бирга қиламан?» дедим. У: «Иккаласини бирга қилгин, сўнг қурбонликдан осон топилганини сўйгин», деди. Шунда мен иккаласига бирга иҳром боғладим. Узайбга етганимда, мен ҳамон иккаласига талбия айтаётган ҳолимда Сулаймон ибн Робиъа билан Зайд ибн Сувҳон мени кутиб олдилар. Улардан бири иккинчисига: «Бу ўз туясидан кўра фаҳмлироқ эмас-ку», деди. Шунда менга гўё бир тоғ ташлангандай (оғир) бўлди. Токи Умарнинг ҳузурига келдим ва унга: «Эй мўминлар амири, мен аъробий, насроний киши эдим, сўнг Исломга кирдим, жиҳодга ҳарисман, ҳаж билан умра менга фарз қилинганини билдим. Шунда қабиламдан Ҳузайм ибн Абдуллоҳ деб аталадиган бир кишининг олдига бориб: ‹Эй фалон, мен жиҳодга ҳарисман, ҳаж билан умра менга фарз қилинганини билдим, бу иккаласини қандай қилиб бирга қиламан?› дедим. У: ‹Иккаласини бирга қилгин, сўнг қурбонликдан осон топилганини сўйгин›, деди. Мен ҳам иккаласига бирга иҳром боғладим. Узайбга етганимда, иккаласига талбия айтаётган ҳолимда Сулаймон ибн Робиъа билан Зайд ибн Сувҳон мени кутиб олишди ва улардан бири иккинчисига: ‹Бу ўз туясидан кўра фаҳмлироқ эмас-ку›, деди», дедим. Шунда Умар менга: «Пайғамбарингнинг суннатига ҳидоят қилинибсан», деди. Абу Бакр деди: Умар ибн Хаттобнинг Субайй ибн Маъбадга унинг: «Ҳаж билан умра менга фарз қилинганини билдим», деган сўзи учун инкор қилмагани — умра Умар ибн Хаттобнинг наздида худди ҳаждек вожиб эканига энг аён далилдир; чунки агар умра унинг наздида вожиб эмас, нафл бўлганида, унинг сўзини инкор қилиб: «Биз сенга бу иккови фарз қилинган деб топмадик, балки сенга умра эмас, ҳаж фарз қилинган», дейиши маъқулроқ бўлар эди. Ҳузайм ибн Абдуллоҳ унга берган фатвони инкор қилмаганида эса унинг наздида ҳаж ва умрага иҳром боғлайдиган миқотдан туя ёки сигир ҳайдаб бормасдан ҳам қирон жоиз эканига очиқ далолат бордир. Яна бунда қурбонликдан осон топилгани мутаматтиъдан кифоя қилганидек, қориндан ҳам кифоя қилишига далолат бор; баъзи олимлар: «Қирон фақат иҳром боғлаган жойидан туя ёки сигир ҳайдаб бориш билангина бўлади», деганидек эмас.