وَعَنْهُ: قَالَ: صَلَّى بِنَا رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ ذَاتَ يَوْمٍ ثُمَّ أَقْبَلَ عَلَيْنَا بِوَجْهِهِ فَوَعَظَنَا مَوْعِظَةً بَلِيغَةً ذَرَفَتْ مِنْهَا الْعُيُونُ وَوَجِلَتْ مِنْهَا الْقُلُوبُ فَقَالَ رَجُلٌ يَا رَسُولَ اللَّهِ كَأَنَّ هَذِهِ مَوْعِظَةُ مُوَدِّعٍ فَأَوْصِنَا قَالَ: «أُوصِيكُمْ بِتَقْوَى اللَّهِ وَالسَّمْعِ وَالطَّاعَةِ وَإِنْ كَانَ عبدا حَبَشِيًّا فَإِنَّهُ من يَعش مِنْكُم يرى اخْتِلَافًا كَثِيرًا فَعَلَيْكُمْ بِسُنَّتِي وَسُنَّةِ الْخُلَفَاءِ الرَّاشِدِينَ الْمَهْدِيِّينَ تَمَسَّكُوا بِهَا وَعَضُّوا عَلَيْهَا بِالنَّوَاجِذِ وَإِيَّاكُمْ وَمُحْدَثَاتِ الْأُمُورِ فَإِنَّ كُلَّ مُحْدَثَةٍ بِدْعَةٌ وَكُلَّ بِدْعَةٍ ضَلَالَةٌ» . رَوَاهُ أَحْمَدُ وَأَبُو دَاوُدَ وَالتِّرْمِذِيُّ وَابْنُ مَاجَهْ إِلَّا أَنَّهُمَا لَمْ يَذْكُرَا الصَّلَاةَ
Irboz ibn Soriya (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Abdurahmon ibn Amr as-Sulamiy va Hujr ibn Hujr shunday dedilar: Biz Irboz ibn Soriya (roziyallohu anhu)ning huzuriga keldik. U haqida ushbu oyat nozil boʻlganlardan edi: {Senga ulov soʻrab kelganlarida, ‹Sizlarni mindiradigan narsa topolmadim›, deganingda (ortga qaytib, koʻzlaridan yosh toʻkkanlar)ga ham (gunoh yoʻqdir).} Biz salom berib: «Biz seni ziyorat qilgani, koʻrgani va (ilmingdan) bahra olgani keldik», dedik. Shunda Irboz dedi: Bir kuni Rasululloh ﷺ bizga (imom boʻlib) namoz oʻqitdilar, soʻng bizga yuzlanib, koʻzlardan yosh oqizgan, qalblarni titratgan taʼsirli bir vaʼz qildilar. Bir kishi: «Yo Rasululloh, bu xuddi (oxirgi marta) xayrlashayotgan kishining vaʼziga oʻxshaydi. Bas, bizga nima tavsiya qilasiz?», dedi. (U zot): «Sizlarga Allohdan qoʻrqishni, (amirni) tinglab, itoat qilishni — garchi (amir) habashiy bir qul boʻlsa ham — tavsiya qilaman. Zero, sizlardan kim mendan keyin yashasa, u koʻp ixtiloflarni koʻradi. Bas, sizlarga mening sunnatim va men kabi toʻgʻri yoʻl koʻrsatilgan, hidoyatga yetaklovchi xalifalarning sunnatini (lozim tutishni tavsiya qilaman). Unga (mahkam) yopishinglar va uni (oz, tishlaringiz bilan mahkam) tishlanglar. (Dinga) yangidan kiritilgan ishlardan ehtiyot boʻlinglar! Zero, har bir yangi (kiritilgan) ish bidʼatdir va har bir bidʼat zalolatdir», dedilar.Ирбоз ибн Сория (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Абдураҳмон ибн Амр ас-Суламий ва Ҳужр ибн Ҳужр шундай дедилар: Биз Ирбоз ибн Сория (розияллоҳу анҳу)нинг ҳузурига келдик. У ҳақида ушбу оят нозил бўлганлардан эди: {Сенга улов сўраб келганларида, ‹Сизларни миндирадиган нарса тополмадим›, деганингда (ортга қайтиб, кўзларидан ёш тўкканлар)га ҳам (гуноҳ йўқдир).} Биз салом бериб: «Биз сени зиёрат қилгани, кўргани ва (илмингдан) баҳра олгани келдик», дедик. Шунда Ирбоз деди: Бир куни Расулуллоҳ ﷺ бизга (имом бўлиб) намоз ўқитдилар, сўнг бизга юзланиб, кўзлардан ёш оқизган, қалбларни титратган таъсирли бир ваъз қилдилар. Бир киши: «Ё Расулуллоҳ, бу худди (охирги марта) хайрлашаётган кишининг ваъзига ўхшайди. Бас, бизга нима тавсия қиласиз?», деди. (У зот): «Сизларга Аллоҳдан қўрқишни, (амирни) тинглаб, итоат қилишни — гарчи (амир) ҳабаший бир қул бўлса ҳам — тавсия қиламан. Зеро, сизлардан ким мендан кейин яшаса, у кўп ихтилофларни кўради. Бас, сизларга менинг суннатим ва мен каби тўғри йўл кўрсатилган, ҳидоятга етакловчи халифаларнинг суннатини (лозим тутишни тавсия қиламан). Унга (маҳкам) ёпишинглар ва уни (оз, тишларингиз билан маҳкам) тишланглар. (Динга) янгидан киритилган ишлардан эҳтиёт бўлинглар! Зеро, ҳар бир янги (киритилган) иш бидъатдир ва ҳар бир бидъат залолатдир», дедилар.