وَعَنْ جَابِرٍ: أَنَّ رَجُلًا زَنَى بِامْرَأَةٍ فَأَمَرَ بِهِ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَجُلِدَ الْحَدَّ ثُمَّ أُخْبِرَ أَنَّهُ مُحْصَنٌ فَأَمَرَ بِهِ فرجم. رَوَاهُ أَبُو دَاوُد
Jobir ibn Abdulloh (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, bir kishi bir ayol bilan zino qildi. Shunda Paygʻambar ﷺ u haqida buyruq berdilar va unga belgilangan jazo (had) sifatida qamchi urildi. Soʻngra u zotga uning uylangan (muhsan) ekani xabar qilindi, shunda u zot u haqida buyurdilar va u toshboʻron qilindi. Abu Dovud dedi: Bu hadisni Muhammad ibn Bakr al-Bursoniy Ibn Jurayjdan Jobirning oʻz soʻzi sifatida (mavquf) rivoyat qilgan. Uni Abu Osim ham Ibn Jurayjdan Ibn Vahbnikiga oʻxshatib rivoyat qilgan, lekin Paygʻambar ﷺ ni zikr qilmagan. U: «Bir kishi zino qildi, uning uylanganligi maʼlum boʻlmagandi, shunda u qamchilandi, soʻng uning uylanganligi bilindi va u toshboʻron qilindi», degan.Жобир ибн Абдуллоҳ (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, бир киши бир аёл билан зино қилди. Шунда Пайғамбар ﷺ у ҳақида буйруқ бердилар ва унга белгиланган жазо (ҳад) сифатида қамчи урилди. Сўнгра у зотга унинг уйланган (муҳсан) экани хабар қилинди, шунда у зот у ҳақида буюрдилар ва у тошбўрон қилинди. Абу Довуд деди: Бу ҳадисни Муҳаммад ибн Бакр ал-Бурсоний Ибн Журайждан Жобирнинг ўз сўзи сифатида (мавқуф) ривоят қилган. Уни Абу Осим ҳам Ибн Журайждан Ибн Ваҳбникига ўхшатиб ривоят қилган, лекин Пайғамбар ﷺ ни зикр қилмаган. У: «Бир киши зино қилди, унинг уйланганлиги маълум бўлмаганди, шунда у қамчиланди, сўнг унинг уйланганлиги билинди ва у тошбўрон қилинди», деган.